Држава би да жигоше пчеле

Када се роди теле, оно је исто до краја живота, а код пчелињих друштава „породица” се мења чим се промени матица. Свака има другачију генетику и ствара пчеле које имају различите особине и отпорност на болести. Једна кошница нема исту биолошку јединку у себи, већ сасвим неку другу.

Ово је само један од аргумената Савеза пчеларских организација Србије објављених на званичном сајту против тек донетог Правилника о обележавању и евиденцији пчелињака у Србији који налаже постављање идентификационе плочице на сваку кошницу. А правилник је, потврдиће сваки озбиљан пчелар код нас, у две кључне тачке несврсисходан и потпуно технички неизводљив.

И док тржиште меда у Србији бије озбиљну битку како да уклони нелојалну конкуренцију и спречи продају меда сумњивог квалитета, Министарство пољопривреде одлучило је да пребројава „пчеле”. Не да обележава пчелињаке, како то раде све земље у Европи (осим Бугарске), него баш сваку кошницу, чак и на најудаљенијим чукама по Србији.

У припреми овог правилника учествовали су, истина, и пчелари. Међутим, када је коначна верзија ступила на снагу испоставило се да су у њему промењене две тачке и да их нико није консултовао. У слободном преводу, неко из Управе за ветерину је закључио да се у Србији обележава свака крава, па би било разумљиво да се обележи и свака кошница, а не пчелињак. Савез пчеларских организација је, сазнајемо, затражио од надлежне институције хитну измену правилника и уследили су састанци у Министарству пољопривреде. Од пчелара је затражено да писмено доставе аргументе за измену правилника, а нико није поставио питање зашто је правилник у међувремену измењен и зашто због тога мора да испашта цела грана.

На питање како ће бити превазиђен овај проблем и шта очекују од ресорног министарства, Родољуб Живадиновић председник Савеза пчеларских организација Србије, каже да не жели да коментарише овај случај док се не заврше разговори на ову тему. Тада ће, додаје, обавестити јавност и пчеларе шта их у будућности очекује и на који начин ће бити евидентирани пчелињаци у Србији.

Према „спорном” правилнику планирано је обележавање сваке појединачне кошнице. У аргументима „против” који су објављени на званичном сајту, стоји да је овакав предлог неизводљив. Производња је, наиме, специфична, јер власник данас има, а сутра нема кошницу пошто је изгубила матицу па је припојена другом друштву. Кошнице се мењају, па идентификациона плочица са једне може да заврши на било којој кошници. У сваком случају о принципу „наследства” у пчеларству и на нивоу кошница нема ни говора, бар не на начин какав постоји у неким другим гранама пољопривреде, наводи се у објашњењу СПОС-а. Поставља се и питање како су у 26 од 27 земаља Европске уније схватили специфичности овог посла и определили се за обележавање целог пчелињака, а не сваке кошнице, а код нас трагају за „бољим решењем”.

На сајту СПОС-а објашњавају зашто је систем скуп и нерационалан.

–Ако би овакав систем ипак био прихваћен, пчелари би сваку промену пријављивали на само недељу дана, а овлашћени за обележавањеби био у обавези да изађе на терен да се у то и увери. На примеру општине Алексинац у којој има 600 пчелара и 72 насељена места у чијој близини су распоређене кошнице, једном човеку требало би 120 радних дана за обилазак, пошто дневно технички не би био у стању да посети више од пет пчелињака.

Ј. Антељ

-----------------------------------------------------------

Преговори у току

У Управи за ветерину су нам јуче рекли да правилник још није почео да се примењује , јер су у току преговори са Савезом пчеларских организација Србије.

Разговарамо о појединим одредбама правилника и покушавамо да нађемо најбоље решење, саопштавају из Министарства пољопривреде.