Обама „постројио звезде”

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 23. јула – Усагласили смо некако терапију за видање оболелог финансијског система, али ћемо се још прегањати око тога како да ојачамо лично и колективно здравље, чује се међу Американцима којима се медицинска заштита испоставила као главни системски и менталитетни фронт. Полемика о овој теми је догурала до небеса и симбола историјских битака. Такви домети озваничени су синоћ кад је председник Барак Обама у телевизијском обраћању нацији поручио је да су се „звезде постројиле” у прилог његовом пројекту здравствене реформе, чиме је одбацио предвиђања опозиције да ће подухват у који се упустио бити његов „Ватерло”, то јест да ће бити поражен као Наполеон 1815. на бојном пољу.

За европска схватања, синоћна сцена је деловала донекле надреалистички: лидер улаже ванредни напор да увери сународнике да заслужују бољу и јевтинију медицинску негу, и да сви имају здравствено осигурање, које сада нема око 47 милиона Американаца. Обама, и његов тим, уједно су упозорили да ће без предложених реформи, а због економске кризе, сваког дана по 14.000 људи остајати без тог осигурања које је од прошлог новембра изгубило готово пет милиона овдашњих грађана.

Шеф Беле куће је такође настојао да увери да је комплетнија здравствена заштита услов за оздрављење других оболелих делова система, па да ће после стартног повећања смањити рекордно нарасли буџетски дефицит. Пријатан звук таквих порука ремети – звекет новца. Тачније – неизвесности око питања: „ко ће да плати” обећану промену набоље.

Не помажу довољно ни статистике по којима Американци на медицинске услуге троше највише, а нису здравији од савременика у другим богатим државама који имају опште здравствено осигурање. „Нећемо да колективно плаћамо цехове за побачаје, лечење наркомана, прекомерну биолошку репродукцију имиграната и друге неподобности”, поручују конзервативни кругови и присталице концепта индивидуалне одговорности које у новим смерницама „препознају” и „клице неприхватљивог западноевропског социјализма”.

Обама тврди да неће потписати ниједан закон који би терет реформи свалио на леђа средње класе. Треба само повећати наменски порез најбогатијима, онима који зарађују више од милион долара годишње, предлаже лево крило владајуће Демократске партије, што је идеја коју је сада, први пут јавно, Обама окарактерисао као „блиску мојим принципима”.

Није блиска, међутим, ни опозиционој Републиканској партији па ни припадницима десног крила демократа (званом „Плави пси”). И једни и други траже да председник буде прецизнији у одређивању ставки реформи, поготову њеног дела о повећању – и буџетског дефицита и издатака за најимућније.

Обама је стога кренуо у офанзиву за придобијање маса и истицање њихових потреба у први план. Пожурује реформу, да би се озаконила до краја овог месеца, јер му „стижу многа писма у којима се тражи помоћ”. Навео је дирљиве примере: суграђанке која је плаћала осигурање 700 долара месечно да би јој доцније рекли како оно не покрива њену терапију против рака и невољника који је изгубио осигурање кад је променио посао па је морао да се задужи 10.000 долара да би платио хитну операцију…

Забележено је и поприлично породичних банкротстава под теретом скупих медицинских услуга. То није у реду, каже готово свако, али нема сагласности око тога шта је боље од постојећег.

Најновија анкета Галупа и високотиражног „Ју-Ес-Еј тудеја” показала је да више испитаника не подржава (50 одсто) него што одобрава (44 одсто) Обамин курс здравствених трансформација. Пад његовог рејтинга забележен је и на другим пољима (као што је буџетски дефицит) и у другим истраживањима јавног мњења.

Овакву „низбрдицу” Обама објашњава као последицу наслеђеног дугог губљења поверења грађана у спремност власти да ради у општем интересу. Он је, каже, спреман да то поверење поврати. И да покаже да „постројене звезде” неће дозволити специфичну репризу „Ватерлоа”.

М. Пантелић