Слике ипак путују у Лондон

Лондон, Москва – Изложба 120 ремек-дела из руских музеја биће постављена у лондонској Краљевској академији чим буде ступио на снагу нови британски закон који ће осигурати безбедан повратак слика у Русију. Ово је у петак саопштила руска агенција за културу, на радост бројних љубитеља уметности у Великој Британији који никада нису имали прилику да уживо виде неке од слика, међу којима је и чувени Матисов "Плес".

Само дан раније изложба је званично отказана, уз оцене у западној штампи да је посреди ново заоштравање у већ затегнутим односима две земље и још једна "освета за аферу Литвињенко".

Међутим, британски министар за културу Џејмс Пурнел најавио је да ће тражити да Парламент по хитном поступку убрза усвајање новог закона који би требало да смањи забринутост Москве да би слике могле да буду заплењене као предмет законских потраживања.

После управо завршеног гостовања у Диселдорфу, изложба "Из Русије: француска и руска ремек-дела 1870–1925." требало је да буде отворена 26. јануара у Лондону. У Британији и целој Западној Европи најављена је као културни догађај прве половине 2008. Планирано је да је заједно отворе Владимир Путин и Гордон Браун, што би био њихов први сусрет откако је Браун ступио на дужност.

Колекција садржи 120 дела из Пушкиновог музеја, Третјаковске галерије, Ермитажа и Руског музеја, укључујући дела Матиса, Ван Гога, Пикаса, Кандинског и других чувених импресиониста и постимпресиониста.

Проблем је у томе што су многе од ових слика бољшевици конфисковали из приватних колекција после револуције 1917. Два највећа колекционара су били текстилни магнати Иван Морозов и Сергеј Шчукин. Породица овог првог никада није полагала власничка права, сматрајући да је њен предак оставио слике држави.

Међутим, потомак овог другог је три пута преко суда безуспешно покушавао да поврати нека од 258 дела из колекције свог деде. Међу њима је и бисер поменуте изложбе Матисов "Плес". Како пише на сајту Би-Би-Сија, Шчукинов унук је накнадно постигао договор са руским властима да одустаје од даљих потраживања, па је изгледа главни страх Русије заснован на могућности да би слике могле да буду одузете на захтев приватних компанија на име поравнања неизмиреног дуга.

Овакво негативно искуство Русија је већ имала 2005. године. Једна женевска компанија обратила се суду са захтевом за заплену 55 слика из Ермитажа на рачун неизмирених дуговања руске владе од неколико стотина милиона долара. Слике су задржане један дан, а онда се умешала швајцарска влада и послала их назад у Русију. Компанија, међутим, није одустала од својих захтева.

Министар Пурнел је почетком месеца покушао да увери Москву да су поменута дела заштићена по закону о заштити културних добара из 1978. Осим тога, колекција је била осигурана на две милијарде долара.

Међутим, поменути закон не штити културна добра од заплене ради намиривања дуга и с те стране је Москва била у праву.

Чињеница је да се неспоразум око изложбе дешава у незгодно време. Напетост у односима две земље наступила је прошле године, после тровања бившег агента КГБ-а Александра Литвињенка, критичара Кремља који је добио азил у Британији. Пошто Русија није изручила главног осумњиченог за Литвињенкову смрт Андреја Луговоја, Британија је узвратила протеривањем четворице руских дипломата, а Русија је прошле недеље наредила Британском савету да затвори два представништва у Русији јер, наводно, немају одговарајуће дозволе.