Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Срби и Хрвати оптужују Дудаковића, Бошњаци ћуте

Срби и Хрвати оптужују Дудаковића, Бошњаци ћуте
Атиф Дудаковић

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Снимак на којем је забележена наредба ратног команданта Петог корпуса Армије БиХ генерала Атифа Дудаковића да се два заробљена припадника Народне одбране Аутономне покрајине Западна Босна, Расим Башић и Мујо Бехрић, стрељају на лицу места, поново је актуелизовао питање критеријума по којима се Тужилаштво и Суд Босне и Херцеговине баве гоњењем осумњичених за ратне злочине.

Председник Удружења логораша Западна Босна Есад Човић највише је допринео да Тужилаштво БиХ отвори истрагу против Дудаковића. Човић је, наиме, све доказе о злочинима Петог корпуса предао Хашком трибуналу, а он је предмет уступио Тужилаштву БиХ.

– Тужилаштво БиХ па оно није имало избора – морало је да отвори истрагу против Дудаковића. Али, оно што је до сада урађено или, боље речено, што је пропуштено да се уради ме је разочарало. Страх ме је да се у све умешала висока политика и да од суђења генералу Дудаковићу неће бити ништа – рекао нам је у телефонском разговору Човић.

Самир Башић, чији је отац Расим, по Дудаковићевом наређењу стрељан 9. јула 1994. године на подручју села Изачић, за „Политику” је изјавио: „У мог оца је пуцано, а када су видели да је још жив у њега су испалили кратак рафал. Међутим, када смо преузели његово тело, оно је било масакрирано, да не кажем да смо га добили у деловима. Брука је да за стрељање мога оца и Мује Бехрића, као и низ других злочина које су починили припадници Петог корпуса Армије БиХ, нико није одговарао. Може ли ико замислити како се осећамо моја породица и ја када видимо људе, који су учествовали у ликвидацији мог оца, да слободно шетају по Бихаћу.”

Бањалучки адвокат Небојша Пантић је за наш лист рекао да је у Дудаковићевом предмету дошло до „класичне злоупотребе овлашћења од стране Тужилаштва и Суда БиХ”:

– Три године се води истрага против Дудаковића и никако да се, као и у предметима познатим као Добровољачка улица и Тузланска колона, приведе крају.

Председник невладине организације „Кроација либертас” Лео Плочкинић је за „Политику” је изјавио: „Због овог и сличних случајева, ми смо затражили од Парламентарне скупштине БиХ да формира комисију за контролу рада Тужилаштва и Суда БиХ.”

Први човек Борачке организације Републике Српске Пантелија Ћургуз је нашем листу рекао да му је у Тужилаштву БиХ објашњено да оно, за сада, не може подићи оптужницу против Дудаковића, јер нема оригиналне документације него копије: „Овакво образложење је лицемерно, јер је у процесу против генерала Новака Ђукића као релевантан доказ узета копија карте са уцртаним циљевима за дејство артиљерије.”

Боро Марић

--------------------------------------------------------------------------------------

Снимци злочина бошњачког генерала – тема дана

Од нашег дописника
Сарајево – Тим МУП-а Републике Српске за истраживање и документовање кривичних дела ратног злочина поднео је још у септембру 2006. године Тужилаштву БиХ извештај против команданта Петог корпуса Армије БиХ Атифа Дудаковића и још 12 припадника ове армије. Они су осумњичени да су у војним акцијама „Грмеч ’94” и „Сана ’95” починили кривична дела ратног злочина против цивилног становништва и ратних заробљеника, повреде закона и обичаја рата. Извештај садржи конкретне доказе који недвосмислено потврђују да су Дудаковић и још дванаесторица планирали, наредили, извршили и подстрекивали нападе на цивиле, насеља, неспособне појединце, као и на заробљенике – изјавио је за „Политику” координатор тима Симо Тушевљак. Потврдио је, такође, да су Тужилаштву БиХ достављени и снимци стравичних злочина које су починиле снаге Петог корпуса под командом генерала Дудаковића у месту Изачић 9. јула 1994. године, а на којима Дудаковић наређује стрељање двојице заробљеника. Ове снимке је пре два дана емитовала БН телевизија, после чега је јавности Дудаковић, путем федералних медија, поручио да се „ради о монтираним лажима”.

– На основу достављених доказа против петорице Дудаковићевих војника и официра Суд БиХ је потврдио оптужнице и процес је у току. Сигурни смо да ће ускоро уследити подизање оптужница и против генерала Дудаковића и свих осталих осумњичених – каже Тушевљак и наглашава да Тужилаштво БиХ мора то да учини, јер му је МУП Републике Српске доставио више непобитних доказа о почињеним злочинима. У извештају се, додаје он, између осталог налазе и Дудаковићеве наредбе о нападима на српска небрањена села, као и низ других доказа који потврђују да је неспорна његова одговорност за почињене злочине над Србима и Бошњацима на подручју Бихаћа. Босанског Петровца, Кључа, Босанске Крупе и Санског Моста.

Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић је, након што је емитован видео запис о злочинима у Изачићу, потврдио да постоји предмет и да се води истрага у случају Дудаковић и да је то све што може да каже у овом тренутку.

Из незваничних извора „Политика” сазнаје да Дудаковић не може да избегне хапшење, да је само питање дана када ће му лисице бити стављене око руку. Према сазнањима нашег извора Дудаковић је већ распродао део имовине, како би могао да плати адвокатски тим који ће га бранити, а који је већ организовао, и да окупља своје саборце од којих тражи да сведоче у корист његове одбране.

Д. Ковачевић

-----------------------------------------------------------

Сви емитовани видео-записи

О ратним злочинима Петог корпуса Армије БиХ и његовог команданта генерала Атифа Дудаковића почело се више говорити од 5. августа 2006. године. Тада су телевизијске куће емитовале снимак, направљен 7. и 8. августа 1995. године у Горњем Жировцу, на путу Глина – Двор на Уни.

Реч је о видео-запису злочина који су починиле „Црне мамбе”, специјална јединица Хрватске војске и „Хамзе”, специјална јединица у саставу 505. бужимске бригаде Петог корпуса Армије БиХ. На снимку се види Србин који седи на земљи са подигнутим рукама кога убијају војници. Незванично, реч је о Илији Тривановићу. Такође, чује се глас: „Убиј и овога”.

После овог, емитован је снимак направљен 16. и 17. септембра 1995. године. На снимку се види и чује како Дудаковић, показујући према српским селима у Крајини, наређује: „Пали, све пали!” На снимку је датум 16. и 17. септембар 1995. године.

Наш лист је 6. септембра, пре три године, после гледања траке снимљене 16. априла 1995. године, објавио транскрипт наредбе коју је командант 503. бригаде Петог корпуса Армије БиХ Мухамед Хамдија Делалић издао својим војницима. Наређујући напад на положаје Војске Републике Српске и Народне одбране Аутономне покрајине Западна Босна, Делалић је рекао: „Нема бирања средстава. Кољите, давите жицом, палите. Жао ми је што немам за све чакија. Кољите зубима, само да се непријатељ порази”. Из позадине се чуо глас непознатог војника: „Можемо ли силовати?”, и Делалићев одговор: „На све имате право. На све.”

Б. М.

-----------------------------------------------------------

Ратна каријера команданта Петог корпуса

На почетку рата у Хрватској, Дудаковић је, у чину капетана, службовао у Задру, одакле се са јединицама бивше Југословенске народне армије извукао у Земуник. Из Земуника је прешао у Книн, где је командовао артиљеријским јединицама, а надређени му је био генерал Ратко Младић.

После повлачења ЈНА из Хрватске, Дудаковић је дошао у родно село, одакле је по избијању рата у БиХ прешао у Бихаћ. Најпре је командовао четом у Општинском штабу Територијалне одбране Бихаћ, а затим Другом бригадом Петог корпуса Армије БиХ. После смењивања Рамиза Дрековића са места команданта Петог корпуса, Председништво БиХ поставља Дудаковића на његову место и унапређује га у чин генерала. Након завршетка рата, Дудаковић је био командант Заједничке команде Војске Федерације БиХ.

Хрватска је водила истрагу против генерала Атифа Дудаковића, кога је сумњичила за ратне злочине почињене док је био у ЈНА. Међутим, после стварања Федерације БиХ и споразума о војној сарадњи, који су у Сплиту 1994. године потписале Хрватска и БиХ, истрага је обустављена.

Дудаковић је, осим тога, био осумњичен и за организовање ликвидације Владе Шантића, генерала Хрватског већа одбране у Бихаћу. Почетком марта 1995. године, Војна полиција Армије БиХ, којом је командовао пуковник Хамдија Абдић, одвела је Шантића из стана, рекавши му да га је Дудаковић позвао да дође у хотел „Седру” у Србљанима. Од тада се Шантић води на списку несталих.

Б. М.

-----------------------------------------------------------

Додик: Не може се веровати правосуђу БиХ

Премијер Републике Српске Милорад Додик, коментаришући снимак на којем генерал Атиф Дудаковић наређује стрељање двојице ратних заробљеника,подсетио је да су он и тадашњи председник Републике Драган Чавић пре три године поднели кривичну пријаву против Дудаковића због сумње да је одговоран за ратне злочине над Србима.Додик је констатовао да ништа по том питању није учињено и додао да се у Тужилаштву и Суду БиХ игнорише сваки захтев који дође из Републике Српске.

– Овде се неко штити – констатовао је Додик, скренувши пажњу да Тужилаштво БиХ одбија да јавности саопшти било какву информацију о пријави против Атифа Дудаковића, односно да све одговоре своди на фразу да такав предмет постоји и да због интереса истраге, овај орган, ништа друго не може да обелодани.

Б.М.

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.