Пут око света за 4.000 дана

Пре једанаест година, Непалац Пушкар Шаха (41) одлучио је да обиђе 150 земаља на бициклу и свету пренесе своју снажну поруку мира. Србија му је 149. на списку, а у Београд је стигао прексиноћ. До успешног окончања задивљујућег подухвата остала му је посета Хрватској и Загребу.

А како се одлучио на пут? Имао је само 22 године када је као студент социологије учествовао у двомесечним демонстрацијама против једнопартијског режима своје домовине. Једва је преживео неколико бруталних хапшења, полицијских тортура и друговања са притворским глодарима. Четири године раније, његовог оца, који је службовао у Индији, убили су побуњеници.Због свега овога, по дипломирању је револтирано спаковао у бисаге мапу, нешто одеће, резервну гуму, шатор, врећу за спавање, малени решо и свега 100 непалских рупија, које му је дала уплашена мајка. Данашњи еквивалент те суме јесте један евро, тврди Шаха. Ипак, кад год му је требао новац, добронамерни људи које би успут срео увек су се одазивали. Тако је скупљао средства чак и за прекоокеанске летове, али је „велике баре” углавном прелазио бродом. Са осмехом истиче да је за 11 година опљачкан „само 11 пута”:

– То не треба да буде вест! Шта је тих 11 дана пљачки према чињеници да сам ван Непала дочекао већ више од 4.000 јутара – каже Шаха.

На „црном” континенту гледао је сличној опасности у очи. Док се шетао Киншасом, главним градом Конга, киднаповали су га лажни полицајци, са све пиштољима и лисицама. „Запленили”су му све што је имао при себи и пустили га. Највише му је било жао фотоапарата, али је поново имао среће у несрећи. Откупио га је сутрадан од уличних продаваца, након што је справу препознао на импровизованој тезги.

– Све што тражим јесу два оброка дневно и преноћиште, макар то било само место за разапињање шатора. У сваком граду останем највише три дана, углавном шетајући и фотографишући. Ипак, нисам типични туриста, не волим класичне знаменитости, али овде сам морао да видим тврђаву Калемегдан и Храм светог Саве, то је монументално – прича Пушкар.

Иначе, на путу се одушевио топлином, гостољубивошћу и предусретљивошћу народа Јужне Америке. Од градова му је за око запао Ванкувер, због природе која га окружује – океана и планина.

Светски штампани медији су о његовој мисији објавили више од 400 чланака, на 38 језика. Говори само непалски и енглески, али ипак чува све исечке из новина до којих дође – у специјалној фасцикли. Следећа експедиција за коју се загрева јесте успон на Монт Еверест, где планира да остави 150 државних заставица, збирку коју ће комплетирати за који дан. После тога, посветиће се писању књиге о путовањима.

Наш саговорник је у Непалу звезда, којом се највише поноси његов дванаестогодишњи син. Рођен на ободима града Долака, 133 километра од престонице Катмандуа, Шаха је са сваким изласком сунца с дивљењем посматрао обрисе снежних планина. Зато и дан-данас много више воли природу од урбане гунгуле. Непал, домовина Монт Евереста, сада је демократска република, али Шаха, са сјајем у очима и широким осмехом, још преноси своју дирљиву поруку мира:

„Греје нас исто сунце, осветљава исти месец...Цео свет је једна иста кућа, а ми смо њени житељи. Нека царује мир!”

Тереза Бојковић