Слово од картона, коза од глине

Шестогодишњи Вукашин тек од ове јесни иде у забавиште. Више би, вели, волео да остаје код куће и да га чувају баба, деда, мама и тата. Али од прошле године сви предшколци морају да похађају такозвану припремну наставу. – Лепше ми је код куће. Могу да устанем кад хоћу, да се играм шта хоћу и кад хоћу – каже Вукашин и узвикује да није спавалица. – Устајао сам ја увек рано. И кад нисам ишао у вртић. Немам ја времена за спавање. Морам да се играм – весело објашњава овај малишан.

Према речима директора дечје установе "Радост" из Чајетине Милене Павловић и психолога Мирјане Јелисијевић-Лончар, добро је што је предшколско постало за све обавезно, али је лоше то што нису створени услови да се сви предшколци у Србији под једнаким условима припремају за школу. Најбоље би, кажу, било да се шестогодишњаци за школу припремају у школи, али да их уче васпитачи који су се школовали за рад са децом тог узраста, a да директори, психолози и васпитачи из вртића осмисле и опреме учионицу за предшколце. Тако би будући првачићи на најбољи начин "успоставили контакт са школом, будућим учитељима, наставницима, директором". Најлакше би се прилагодили новој, школској средини, упознали друге ученике. И кад би пошли у први разред за њих ништа не би било ново. То је посебно важно за веће, градске средине.

– Овде на Златибору то и није толико битно, јер се мештани углавном познају међусобно, па деца тако знају учитеље и наставнике и пре него што закораче у школу. Осим тога, васпитачице из нашег вртића сарађују са учитељима из школе. Уосталом, и суседи смо. Школска зграда је тик уз обданиште. Заједнички организујемо многе културне манифестације у Дому културе у Чајетини. У забавиште на Златибору долазе уметници, играју се позоришне и балетске представе, одржавају се концерти. У "гледалишту" неретко са малишанима из вртића седе и школарци. Наше предшколце водимо и у сеоске школе, где они одиграју и представе за тамошње ученике. Реч је заправо о акцији "Друг другу" – објашњавају психолог и директор обданишта "Радост".

До сада су малишани из златиборског вртића, који представља огранак чајетинске дечје установе "Радост", правили и новогодишње пакетиће за децу из избегличких кампова. Свако је донео по неку играчку од куће и тако су настајали дарови.

– Важно је да малишани схвате да могу да учине нешто за другог и да их то чини срећнима – објашњава Мирјана Јелисијевић-Лончар.

За разлику од златиборске деце, предшколци у селима Љубиш, Јабланица, Мушвете, Горња Шљивовица и Алин Поток наставу из предшколског похађају у школи тако што уче заједно са ђацима нижих разреда у такозваним комбинованим одељењима. Часове им држи учитељ, а не васпитач. Определили су се такав начин рада, јер у селима нема довољно предшколаца, пошто мора их буде бар пет да би се формирала група. 

– Ту је врло тешко остварити програм за такозвани нулти разред, на начин предвиђен за предшколце, пошто са малишанима раде учитељи који нису обучени за рад с децом предшколског узраста – објашњава психолог. Упозорава да деца нису у групи са својим вршњацима, а то је врло битно за социјализацију.

Сасвим другачији услови за одвијање припремне наставе су у Сирогојну, Мачкату, Кривој Реци, Шљивовици, јер у тим селима има по шесторо, седморо предшколаца. У сваком од тих места формирано је по једно одељење припремне наставе, коју малишани похађају у сеоским школама. Наставу држе васпитачи из установе "Радост", по званичном програму за предшколце. И учионице за те клинце опремљене су по замисли васпитача.

Према речима директорке Милене Павловић, на подручју Чајетине укупно има око 140 девојчица и дечака предшколског узраста. Од тога је њих 32 на Златибору.

– У припремном разреду деца се не описмењавају, већ уче да препознају слова, без писања. Једино ако је дете заинтересовано да научи да пише и чита, онда се са њим то и ради. Ми с малишанима правимо слова од картона, па их потом изговарамо, како би они препознавали слова и разликовали шта је глас, а шта слово, што и налаже програм за предшколце. Кроз цртање, рад са пластелином, глином и другим материјалима развија се моторика. У овом узрасту девојчице и дечаци треба да се упознају са почетним математичким појмовима као што су кретање кроз простор, положај у простору, поређење, процењивање шта је веће, а шта мање, да науче да упореде облике. Полако их уводимо и у појмове образовања скупова и бројност скупова и креће се и са препознавањем бројева. Деца се уче да одржавају хигијену, али и како да воде рачуна о свом здрављу. Говоримо им о томе шта је живи, а шта материјални свет... – објашњавају васпитачице у вртићу на Златибору Светлана Тодосијевић и Славица Жиловић.

– Погледајте. Направила сам овчицу и патку од глине – узвикнула је шестогодишња Марија.

– А ја правим краву, мацу и куцу – показује поносно своје "ремек-дело" петогодишња Јана, најмлађа у предшколској групи. Ђорђе је направио козу. Ово је само један од начина на који деца уче о домаћим и дивљим животињама, биљкама...