„Нови Београд” у Бечу

Двеста студената Србије налази се на путовању по Европи у организацији Европског покрета у Србији. Извештач „Политике” с тог јединственог летовања је Наташа Томић, студент молекуларне биологије и физиологије на Биолошком факултету у Београду

Беч, 20. јула– Нас 200 студената из целе Србије, у понедељак по подне, преплавило је бечку железничку станицу. После смештаја у оближњем хотелу, упутили смо се ка Дипломатској академији где нас је дочекао Михаел Шпинделегер, министар иностраних послова, и Драган Великић, наш амбасадор у Аустрији. После неколико угодних реченица и топлог пријема уследило је послужење, такозвани фингер фуд, коцкице хлеба с разним намазима, зачињене ананасом и сувим грожђем, па онда колачи посути комадима правог воћа и разно пиће.

Када је пријем завршен, кренули смо у обилазак града. Први утисак је да је Беч прелеп и умивен. Фасаде су китњасте и савршено очуване, па све изгледа као један велики музеј.

Без обзира на то што никада раније нисам била у овом граду, разгледање је врло једноставно јер куд год се окренете налази се понеки споменик, црква, зграда или трг који оставља без даха. Ништа нећете пропустити ако скренете из главних улица. Напротив, сваки пролаз има своју специфичност. Тако смо, на пример, ми открили цркву Светог Карла с предивним језерцетом у парку испред, где туристи и становници дођу да предахну и одморе се .

Затим ту је и једна од главних улица са катедралом Светог Стефана чије куполе доминирају панорамом града, а која је исто тако импресивна и изнутра. Наравно, не може се заобићи ни чувена бечка опера, парламент...

Беч, 21. јул – Обишли смо замак Белведере и његову богату галерију. Потом смо разгледали старо империјално позориште и Дунавски торањ, као препознатљив симбол града. Нисам одолела да се не провозам Панорама точком и поред цене од 7,50 евра. Вредело је јер се с врха види цео Беч. Још једна позната и веома слатка ствар из овог краја су и моцарт кугле које смо са слашћу смазали. Бечлије, такође, имају и одличан сладолед. Ипак, највећи утисак из аустријске престонице је замак Шенбрун, који је заиста нешто најлепше што сам видела до сада у свом животу.

Овде странац лако може да се снађе. Метро савршено функционише и свуда се стиже за 20 минута, што је мени као неком ко долази из Београда било невероватно. Помислила сам како нашем граду заиста треба метро. Само се надам да цене карти неће бити као овде, 1,80 евра.

Оно што је за нас из Србије представило мали проблем је да се у Бечу све затвара до 20 часова. После тог времена немојте очекивати да ћете наћи хамбургере, вруће лепиње из пекара, пиће из продавница које раде 24 сата... Замало прве бечке вечери нисмо остали гладни.

На улицама овог града се могу чути разне варијанте српског језика, из аутомобила наша музика, а чести су и кафеи са називима „Нови Београд”, „Лепа Брена” или грилови „Тузла”, „Босна”, судски тумач... Тако да нисам имала утисак да сам далеко од куће.

Сутра путујем за Берлин. Како то лако звучи. Кад мало боље размислим – и јесте лако...

Берлин, 22. –25. јула – Дочекао нас је огроман, модерни главни град Немачке. На први поглед ми се није допао, али када сам га мало боље упознала заиста је очаравајући. Одмах смо отишли да видимо остатке зида који је град делио на западни и источни део. У западном делу, који је био буржујски, сада са стало са улагањем и већ се уочава оронулост, док су у источном конценрисана главна дешавања. Чак су човечуљци на семафорима у ова два дела града другачији. Обишла сам и Национални музеј, Брандебуршку капију на Париском тргу, Рајхстаг, огромне баште у којима се испија пиво, такозване бир гарден... Одмах сам запазила да је овде храна изузетно повољна. Три дана је премало да се обиђе овај милионски град.

У тренутку кад овај текст буде штампан, ја ћу путовати ка Амстердаму. А онда – Брисел, Париз, Франкфурт, Барселона... Месец дана путевима Европе. По заслузи.

Поздрав до следећег јављања,

Наташа Томић