Сведок мора да говори истину

Одазивајући се позиву судије да се у својству сведока појави на главном претресу, Марко М. је лаганим корацима пришао месту предвиђеном за ову намену. Када је на питање судије рекао како се зове, презива, где живи, Марку је речено да прочита текст заклетве који је био залепљен на месту са кога је сведочио. Неколико тренутака касније, подигао је поглед и обраћајући се судском већу рекао: „Прочитао сам”.

Судницом се проломио громогласан смех, јер је Марко заклетву прочитао у себи, а не наглас како је то законом предвиђено. На молбу судије да се закуне тако да га чују све странке у поступку, Марко је читао: „Заклињем се да ћу о свему што пред судом будем питан, говорити истину и да ништа од онога што ми је познато нећу прећутати”. После тога је почео са сведочењем… Причао је о конкретном догађају, а потом одговарао на питања суда.

– Пре почетка давања исказа, сведок се упозорава да је дужан да говори истину, да не сме ништа да прећути, као и да давање лажног исказа представља кривично дело. После општих питања (име, презиме, име родитеља, боравиште…), сведок се позива да каже све што му је познато о предмету, а потом му се постављају питања ради проверавања, допуне и разјашњења. Пре сведочења, од особе се захтева да положи заклетву – објашњава Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду.

По слову закона, објашњава наша саговорница, не смеју се заклињати особе које нису пунолетне, за које постоји основана сумња да су извршиле или учествовале у кривичном делу због којег се саслушавају и особе које због душевног стања не могу да схвате значај заклетве. Сведоци се саслушавају понаособ, без присуства осталих сведока. Одговоре дају усмено, а приликом саслушања малолетника, а нарочито ако је оштећен кривичним делом, поступаће се обазриво да саслушање не би штетно утицало на његово психичко стање. Ако је потребно, саслушање малолетне особе обавиће се уз помоћ педагога или другог стручног лица.

– Као сведоци позивају се особе за које је вероватно да ће моћи да дају обавештење о кривичном делу, његовом учиниоцу и другим важним околностима у вези са конкретним догађајем. Међутим, као сведоци не могу се саслушати они који би својим исказом повредили дужност чувања државне, војне или службене тајне и то док их те обавезе не ослободи надлежни орган. У овом својству, такође, не може да буду саслушан бранилац о ономе што му је окривљени поверио и особа која би својим исказом повредила дужност чувања професионалне тајне: верски исповедник, лекар, бабица… – објашњава Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду.

Постоје особе које су ослобођене од дужности сведочења, односно оне које, у овом својству, не морају да дају исказ пред судским већем. То су брачни друг или ванбрачни партнер, сродници окривљеног по крви у првој линији, у побочној до трећег степена и сродници по тазбини до другог степена. Пред судом не морају да сведоче ни усвојеник или усвојилац и малолетна особа.

Сведоци имају дужност да се одазову позиву суда, да га обавесте о промени адресе, да говоре истину и ништа не прећуте.

– По окончању главног претреса, суд доноси пресуду коју заснива на доказима изведеним током његовог трајања. Суд је дужан да савесно цени сваки доказ појединачно и у вези са осталим доказима и да на основу такве оцене изведе закључак да ли је нека чињеница утврђена. Уколико се чињенично стање које је утврђено током поступка разликује од онога што је у свом исказу изнео неки сведок саслушан током поступка онда би, по правоснажности те пресуде, јавни тужилац могао да реагује, односно да процесуира тог сведока због кривичног дела давања лажног исказа – објашњава Рамићева.

Кривичним закоником прописана је казна затвора до три године за сведока, вештака, преводиоца или тумача који је дао лажан исказ пред судом и то у дисциплинском или управном поступку. За давање лажног исказа под заклетвом у кривичном поступку запрећена је казна затвора од три месеца до пет година.

– Као лажни исказ третира се онај који по својој садржини не одговара стварности, који је у супротности са чињеничним стањем, а односи се на чињенице које могу да буду од утицаја на одлуку у предмету у коме се дају. За постојање овог дела неопходно је да постоји умишљај, односно свест о томе да је исказ који сведок даје лажан – наводи Рамићева.

Исказ који је дао сведок подлеже истим правилима вредновања као и сваки други доказ – цени се појединачно и у вези са осталим доказима.

Мирослава Дерикоњић

-----------------------------------------------------------

Сведок сарадник

Сведок сарадник је особа која се у посебном поступку, на предлог тужиоца, одлуком суда преводи из статуса осумњиченог или окривљеног у положај сведока уз обавезу давања потпуног и истинитог исказа у замену за изостављање кривичног гоњења. За ово је потребно да буду испуњена два услова. Први је да на страни те особе постоје олакшавајуће околности које, по закону, могу да доведу до ослобођења или ублажавања казне. И други, да је значај њеног исказа као сведока за откривање, доказивање или спречавање других дела организованог криминала претежнији од штетних последица кривичног дела које јој се стављају на терет.

Који је интерес претежнији, цени суд по слободном уверењу. Организатор криминалне групе не може да постане сведок сарадник.

-----------------------------------------------------------

Заштићени сведок

На захтев особе која би требало да буде саслушана као сведок, на захтев странке или по службеној дужности, суд може сведоку да одреди статус заштићеног сведока уколико постоје околности које указују да би његовим саслушањем, наступила озбиљна опасност по живот, здравље, слободу или имовину већег обима. Посебан начин саслушања заштићеног сведока обухвата једну или више посебних мера заштите: искључење јавности са главног претреса, измену, брисање из списа или забрану објављивања података о идентитету сведока, саслушање сведока под псеудонимом, прикривање изгледа сведока, сведочење из посебне просторије уз промену гласа сведока (применом уређаја који мењају глас), саслушање сведока путем видео конференцијске везе.