Стан на дан

Традиционални хотелски апартмани, који важе за најстаријег „играча” на престоничком тржишту туристичког смештаја, данас се за „парче колача” боре са све популарнијим и јефтинијим хостелима чији је број у Београду достигао 57. Испоставило се, међутим, да ни хостели нису ваљан одговор на растућу тражњу за новим, квалитетнијим и повољнијим услугама. Отуда је, невероватном брзином, за последње две године у Београду „процветао” нов бизнис – издавање станова на дан. Донедавно је, кажу пионири овог посла, било тешко наћи муштерије јер се за понуду није знало. Данас нема довољно клијената јер су се станодавци умножили. У овом тренутку, у престоници се „на дан” издаје најмање 300 гарсоњера, станова и кућа.

„Станови на дан” много су повољнија и дискретнија замена за хотелски смештај. Већина апартмана налази се у ширем центру, а цене рентирања варирају од 25 до 120 евра, у зависности од величине, броја лежајева, намештаја и локације. Углавном су опремљени у хотелском стилу: пешкирима, постељином, клима-уређајима и кухињама са основним посуђем. Повољна понуда, дискреција и комфор које пружајупредстављају предност у односу на хотелску варијанту.

Мирослав Стошић, власник четири луксузна апартмана, процват краткорочног рентирања станова објашњава кризом и чињеницом да је реч о „пасивној” заради.

– Много људи остало је без посла, а има станове. За почетну инвестицију неопходно је нешто новца како би се апартман адаптирао, а када се почне са издавањем само је потребно одржавати га чистим и уредним. Убрзо је кренула помама, рекламирање, препоруке на интернет порталима... Сви су поверовали да то доноси брзу зараду. Чак су и чистачице „набиле” цене верујући да станодавци млате паре. Истина је да је у овом послу све теже опстати. Успео сам ако дневним рентирањем за 30 дана зарадим кирију коју бих добио месечним издавањем – објашњава Стошић.
Илузију о новцу који сам капље оповргава и чињеница да порастом броја муштерија скачу и трошкови власника. За легално пословање прво је потребно добити дозволу и категоризацију, а потом на ред долазе и издаци за одржавање. Гости гломазним коферима неретко обију ивице намештаја, предмети и покућство „добију ноге”, постељина се хаба, а стољњаци остају уфлекани... За новог посетиоца све треба вратити у савршено стање.

Због све веће конкуренције, међу станодавцима на дан постепено се искристалисала нова „бранша” – власници који простор издају „на сат”. За њихову клијентелу најбитнији су дискреција и комфор, док је цена споредна ствар. Луксузни апартмани „на сат” рекламирају се искључиво „од уста до уста”. У њиховим одајама постављене су џакузи каде, ЛЦД кућни биоскопи, мини-барови, огледала на плафону спаваћих соба, освеживачи простора... Терасе су застакљене, а на прозорима навучене завесе. Госте, који обично долазе у пару, на столу дочекује освежење, на јастуцима штанглице ручно справљене белгијске чоколаде, а у купатилима баде-мантили и папуче. Закуп оваквих станова у вечерњим терминима стаје од 50 до 200 евра по сату.

– Наши клијенти инсистирају на дискрецији, хигијени и квалитетној услузи. Ту смо да им испунимо и посебне захтеве. Неко пожели да пријатеља или пријатељицу обрадује цветним аранжманом, неко посебном „играчкицом” – објашњава власница апартмана у центру Београда и признаје да јој од ренте годишње остане 14.000 долара. Она не скрива да су јој клијенти добростојећи суграђани, углавном пословни људи, међу којима и дипломате, странци, јавне личности...

Своју понуду, објашњава, настоји да држи на високом нивоу, по цену да не шири обим посла. Императив је задржати госте који долазе редовно и закупљују сталне термине. У почетку је, признаје, било тешко изградити име, али се после годину и по дана клијентела оформила.

„Логично” размишљање неминовно наводи на сумњу да се иза оваквих послова крију и незаконите радње. Боро Бањац из детективске агенције „Микра” каже да станодавац који изнајмљује простор за проституцију подлеже прекршајној одговорности, али је такву врсту умешаности немогуће доказати.

– Власник стана увек може да каже да су му у госте дошли пријатељи. Држава не може да има евиденцију о броју станова који се изнајмљују за проституцију јер се договори о закупу увек праве усмено, са „провереним” станодавцем. Прељуба, са друге стране, није законом забрањена тако да разлога за стрепњу љубавници имају само од својих супружника – истиче Бањац.