Да ли је најгоре прошло…

Протеклих неколико година биле су врло несрећне за музичку индустрију. Погођена је вртоглавим падом продаје носача звука и растућом интернетском пиратеријом. За некада уносан бизнис није било наде. Али сада, као и када с неверицом говоримо о изласку из економске кризе, постоје индиције да је најгоре прошло. Уосталом, погођени лошим економским резултатима на тржишту, прегаоци у музичкој индустрији морали су да пронађу друге начине за зараду. И то, изгледа, даје резултате.

Како пише „Гардијан”, музика је британској економији у прошлој години донела приход од 3,6 милијарде фунти. Из извештаја куће „PRS for Music”, види се да је поменута цифра за 4,7 одсто већа у односу на годину раније.

Продаја компакт дискова постала је, малтене, превазиђена. Тачније речено, музичари више не рачунају на велику зараду од продаје албума, јер су на време схватили да је „жива” музика (концерти и велике турнеје) главни извор прихода. У поменутом извештају стоји да доноси далеко веће приходе индустрији од продаје компакт дискова, и вредна је 1,4 милијарде фунти, што је раст од 13 одсто.

Уосталом, сетимо се само Мадоне. Зашто је поп краљица одлучила да први пут у каријери настави светску турнеју „Sticky&Sweet”? Охрабрена сјајним успехом прошлогодишњег дела турнеје, када су готово сви концерти широм света били распродати, решила је да заради још мало новца. И наравно, како је недавно показала „Форбсова” листа најуноснијих извођача у прошлој години, Мадона је неприкосновена када је зарада у питању. И овогодишњи део турнеје, у оквиру кога долази први пут у Београд, сасвим сигурно ће њен конто учинити још баснословнијим. О томе колико су турнеје или стални концерти, примера ради у Лас Вегасу, заиста најбољи начин зараде, говори „Форбсова” листа музичара који су највише зарадили у 2008. години, будући да су се на њој нашли сви они који су прошле године били на турнеји. Осим Мадоне, на листи су Селин Дион, Бијонсе, Брус Спрингстин, „Колдплеј”…

Музичари су одавно схватили да без богатих спонзора и уговора са разним компанијама, такође, нема зараде. Таквих примера има и код нас. Сетимо се Здравка Чолића, који је свој последњи албум продавао на киосцима уз број једног мобилног оператера. Он као да је повукао ногу, па су његов пример следили и Горан Бреговић, чију сте плочу „Алкохол” могли да пазарите за мале паре са све телефонским бројем, или група „Ван Гог”, чији се нови албум „Лавиринт” најпре продавао, погађате, на киосцима.

Али, вратимо се у иностранство. Група „Take That” је склопила спонзорски уговор са чувеним британским продајним ланцем „Marks & Spencer” пред свој повратнички албум „The Circus”. Захваљујући уносном уговору могли су, без проблема, да донирају чак 250.000 фунти хуманитарним организацијама. О томе колико паметно је компанија „Marks & Spencer” уложила новац – говори и податак да су карте за недавно окончану турнеју овог мушког бенда постале најбрже продаване улазнице свих времена у Великој Британији. Продато је чак 600.000 улазница за четири и по сата.

Али „брак” између музичара и познатих брендова није ништа ново. Ногу је „повукао” – ко други до Мајкл Џексон још 1983. године када је потписао тада астрономски уговор са „Пепсијем” вредан пет милиона долара. Данас такви уговори годишње доносе музичкој индустрији 89 милиона фунти.

Променио се и начин на који компаније раде са познатим музичким уметницима. Иде се на моћне рекламне кампање и све више се користи утицај Интернета на музичке потрошаче. Примера ради, компанија која производи жвакаће гуме – „Тридент” потписала је уговор са R&B звездом Бијонсе и направила интересантан догађај. Наиме, стотину жена плесало је уз хит Бијонсе Ноулс „Single Ladies”, а циљ је био да се што више видео клипова постави на Јутјуб.

Неки су отишли још даље. Прошле године, британски електронски дуо „Грув армада” напустио је „Сони” и потписао уговор са произвођачем пића „Бакарди”. Осим што су нову музику објавили путем ове компаније, они су уговором били у обавези и да се појаве на свим догађајима у организацији „Бакардија”.