Da li je najgore prošlo…

Proteklih nekoliko godina bile su vrlo nesrećne za muzičku industriju. Pogođena je vrtoglavim padom prodaje nosača zvuka i rastućom internetskom piraterijom. Za nekada unosan biznis nije bilo nade. Ali sada, kao i kada s nevericom govorimo o izlasku iz ekonomske krize, postoje indicije da je najgore prošlo. Uostalom, pogođeni lošim ekonomskim rezultatima na tržištu, pregaoci u muzičkoj industriji morali su da pronađu druge načine za zaradu. I to, izgleda, daje rezultate.

Kako piše „Gardijan”, muzika je britanskoj ekonomiji u prošloj godini donela prihod od 3,6 milijarde funti. Iz izveštaja kuće „PRS for Music”, vidi se da je pomenuta cifra za 4,7 odsto veća u odnosu na godinu ranije.

Prodaja kompakt diskova postala je, maltene, prevaziđena. Tačnije rečeno, muzičari više ne računaju na veliku zaradu od prodaje albuma, jer su na vreme shvatili da je „živa” muzika (koncerti i velike turneje) glavni izvor prihoda. U pomenutom izveštaju stoji da donosi daleko veće prihode industriji od prodaje kompakt diskova, i vredna je 1,4 milijarde funti, što je rast od 13 odsto.

Uostalom, setimo se samo Madone. Zašto je pop kraljica odlučila da prvi put u karijeri nastavi svetsku turneju „Sticky&Sweet”? Ohrabrena sjajnim uspehom prošlogodišnjeg dela turneje, kada su gotovo svi koncerti širom sveta bili rasprodati, rešila je da zaradi još malo novca. I naravno, kako je nedavno pokazala „Forbsova” lista najunosnijih izvođača u prošloj godini, Madona je neprikosnovena kada je zarada u pitanju. I ovogodišnji deo turneje, u okviru koga dolazi prvi put u Beograd, sasvim sigurno će njen konto učiniti još basnoslovnijim. O tome koliko su turneje ili stalni koncerti, primera radi u Las Vegasu, zaista najbolji način zarade, govori „Forbsova” lista muzičara koji su najviše zaradili u 2008. godini, budući da su se na njoj našli svi oni koji su prošle godine bili na turneji. Osim Madone, na listi su Selin Dion, Bijonse, Brus Springstin, „Koldplej”…

Muzičari su odavno shvatili da bez bogatih sponzora i ugovora sa raznim kompanijama, takođe, nema zarade. Takvih primera ima i kod nas. Setimo se Zdravka Čolića, koji je svoj poslednji album prodavao na kioscima uz broj jednog mobilnog operatera. On kao da je povukao nogu, pa su njegov primer sledili i Goran Bregović, čiju ste ploču „Alkohol” mogli da pazarite za male pare sa sve telefonskim brojem, ili grupa „Van Gog”, čiji se novi album „Lavirint” najpre prodavao, pogađate, na kioscima.

Ali, vratimo se u inostranstvo. Grupa „Take That” je sklopila sponzorski ugovor sa čuvenim britanskim prodajnim lancem „Marks & Spencer” pred svoj povratnički album „The Circus”. Zahvaljujući unosnom ugovoru mogli su, bez problema, da doniraju čak 250.000 funti humanitarnim organizacijama. O tome koliko pametno je kompanija „Marks & Spencer” uložila novac – govori i podatak da su karte za nedavno okončanu turneju ovog muškog benda postale najbrže prodavane ulaznice svih vremena u Velikoj Britaniji. Prodato je čak 600.000 ulaznica za četiri i po sata.

Ali „brak” između muzičara i poznatih brendova nije ništa novo. Nogu je „povukao” – ko drugi do Majkl Džekson još 1983. godine kada je potpisao tada astronomski ugovor sa „Pepsijem” vredan pet miliona dolara. Danas takvi ugovori godišnje donose muzičkoj industriji 89 miliona funti.

Promenio se i način na koji kompanije rade sa poznatim muzičkim umetnicima. Ide se na moćne reklamne kampanje i sve više se koristi uticaj Interneta na muzičke potrošače. Primera radi, kompanija koja proizvodi žvakaće gume – „Trident” potpisala je ugovor sa R&B zvezdom Bijonse i napravila interesantan događaj. Naime, stotinu žena plesalo je uz hit Bijonse Nouls „Single Ladies”, a cilj je bio da se što više video klipova postavi na Jutjub.

Neki su otišli još dalje. Prošle godine, britanski elektronski duo „Gruv armada” napustio je „Soni” i potpisao ugovor sa proizvođačem pića „Bakardi”. Osim što su novu muziku objavili putem ove kompanije, oni su ugovorom bili u obavezi i da se pojave na svim događajima u organizaciji „Bakardija”.