Избеглице очекују усељење

Љубовија – У лепој вароши на Дрини, Љубовији, ових децембарских дана нема много снега, али је у њој подоста хладно. У посети смо избеглицамa из Хрватске и Босне и Херцеговине. Донедавно овде их је било више од 160, а сада их има само петнаестак: четири жене и једанаест мушкараца. Већина од њих су старији, болесни и изнемогли. До јесени прошле године они су били смештени у згради старе болнице. Због реконструкције и преуређења овог објекта већ 15 месеци они се, и поред тога што је реконструкција старе болнице завршенa крајем априла, налазе у две помоћне болничке зграде које су дотрајале.

– Према мом сазнању што се у реконструисану стару болници нико од нас избеглица, који смо у њој и пре њеног сређивања живели, није уселио разлог је што локална самоуправа, Министарство за рад и социјална питања, Министарство здравља и Комесаријат за избеглице нису постигли договор о намени објекта. За то време нас 15 избеглица живимо у нељудским условима, у три просторије, са једном туш кабином и две клозетске шоље. У собама немамо ормаре у које бисмо ставили ово мало одеће и ствари које имамо, па смо принуђени да их држимо на креветима и на поду у картонским кутијама – каже Ђорђе Тадић (63) избеглица из Хрватске који је живео у Доњoj Храстовици код Сиска.

         – Немачка хуманитарна организација "Арбајтер Бунд" уложила је 227.615 евра у реновирање зграде старе болнице, у којој су била смештена избегла и расељена лица. Тада су сви са одушевљењем прихватили страног донатора. Избегла лица су се понадала да ће после више од деценију и по коначно добити кров над главом. Задовољна је била и локална власт која је стране донаторе оберучке прихватила. Радови су на време завршени, уместо оронуле зграде добили смо модеран објекат са свим пратећим садржајима, али онда општинско руководство не пристаје да у згради буде психогеријатријски центар. Тако је 15 избеглих лица и даље принуђено да живи у крајње неусловним условима – каже за "Политику" др Драган Петровић, директор Дома здравља "Љубовија" у Љубовији.

         – Сви ми који смо овде једва смо чекали да се зграда заврши и да се у њу уселимо. У њој су једнокреветне и двокреветне собе са купатилом, парно грејање, заједничка кухиња, трпезарија и просторија за дневни боравак. Има просторију за амбуланту. Нада у бољи смештај нас је одржавала да истрајемо. Пре 15 година дошао сам овде из Славоније са својим родитељима, који су умрли и сахрањени на градском љубовијском гробљу "Мекоте". Немам где да се вратим. Бојим се да се и мени не деси што и родитељима мојим, јер се ово не може издржати. Видели сте колико нас је у соби која прокишњава и коју је немогуће угрејати – вели Јован Вујић, са очима пуним суза.

          Разговарали смо и са Видојем јовановићем, председником Скупштине општине Љубовија. Он потврђује да су оберучке дочекали страног инвеститора, али да се касније ситуација променила.

– Када смо потписали уговоре, корисник зграде старе болнице је требало да буде Министарство здравља. Договорено је да у реновирани објект буду смештена избегла лица, која су код нас боравила, и друга из затворених колективних центара у Србији. Било је предвиђено да буде и једна просторија за лечење лакше психички болесних особа. У току радова дошло је до промене законских прописа и зграда сада треба да буде у власништву Министарства за рад и социјална питања, и да ту буде психогеријатријски центар. Ми као средина нисмо спремни да то прихватимо. Разлога је много. Сама локација старе болнице је у центру града, непостојање стручних радника који ће о тим људима бринути, ко ће за њих издвајати новчана средства. Такав став је заузело и Општинско веће и ми смо га проследили надлежним министарствима од којих очекујемо одговор. Објекат у што краћем року треба неко да преузме, и да буде усељен, јер предуго чека станаре – рекао је Јовановић.