Викинг опет дошао

Горњи Милановац – Прочуло се брзо: дошао опет Викинг Улав. Затичемо га за столом у Кући југословенско-норвешког пријатељства. Професор туризма Улав Гоберг из Норвика апатиско пиво "сече" шљивовом препеченицом. Разговарамо на српском. Деклинација и конјугација сасвим добра, акценат безмало књижевни. Био је под Рудником у октобру, прославио овде 50. рођендан, дошао опет у децембру – пети пут ове године. Одседа код свог пријатеља Драгољуба Хаџића Аџа у Јабланици. У овом селу гради и властиту кућу у стилу шумадијских неимара. А српски је научио да са пријатељем не би "разговарао рукама", јер Аџо није хтео да научи ни норвешки ни енглески.

Улав је за НАТО "бела врана", јер је жестоко писао у норвешкој штампи против бомбардовања Србије. Али, не разговарамо о томе. Шта после свега, шта данас?

– Србија је ретка међу европским земљама где је туризам још "девета рупа" – његов је утисак из безброј посета нашој земљи. – Знате, из Скандинавије, Енглеске и Немачке људи путују у Тоскану да се одморе у традиционалном домаћем амбијенту италијанског села. Чини ми се да у Србији то благо није ни начето. Ево, на пример, Јабланица. Доводио сам у њу неколико група из Норвешке, нико ми није рекао да се вратио незадовољан. А Јабланичанима све то буде лепо, али о сеоском туризму као битном извору прихода и не размишљају.

Онда нам то поткрепљује подацима које, иначе, већ знамо. У Европи нема печења ракије као овде, ткања на старим разбојима, справљања сира на начин од пре сто година, нема кошења косом и плаштења. Било је некада, сад је остала само носталгија пригушена "европским стандардима". Норвежани би да све то виде и доживе, а где него овде у Србији.

– Озбиљно се носим идејом да вам у томе помогнем. Имам одличну екипу туризмолога и менаџера. Неки посебни "ресурси" нису потребни, јер у гр