Шампион већ мисли како после Пекинга

Србија је европски првак у ватерполу. Али, нема ликовања, нема опијености успехом, иако је сви виде као главног кандидата за злато и на Светском првенству у Мелбурну у марту идуће године, и на Европском првенству у Малаги и Олимпијским играма у Пекингу 2008.

– Ситуација није драматична, али морамо већ сада да почнемо да повлачимо потезе да се 2009. не бисмо нашли у небраном грожђу. У наредне две године нећемо имати проблема с репрезентацијом, међутим, то не сме да нас завара, па да закаснимо са сменом генерација, – каже први тренер европског првака Дејан Удовичић. – За разлику од других земаља код нас је сада све ново, све је на почетку, за све треба да се нађу системска решења, од изборне скупштине Ватерполо савеза Србије до стварања лиге са пет-шест јаких клубова.

Просто је невероватно какав је све терет последњих неколико сезона поднео Дејан Удовичић. Тренер је Партизана, с којим је прошле године стигао у финале Купа Европске пливачке федерације, а ове, такође с изузетно младим тимом, био надомак пласмана међу четири најбоља клуба у Лиги шампиона, као селектор јуниора био је и европски и светски првак и, ево, сада је са сениорском репрезентацијом стигао до титуле шампиона Старог континента.

– И кад сам преузео Партизан и сад репрезентацију околности су биле такве да није било много времена да се припремам за то. Они с којима сам се у мају договорао око посла су урадили своје, имао сам помоћ играча, све су то велики асови и сјајни људи, стручни штаб је засукао рукаве и испало је одлично, – истакао је Дејан Удовичић, који је добио мандат да наш ватерполо, и то још као домаћин, после раздвајања с Црног Гором безболно преброди искушења која доноси Европско првенство. – Навикао сам, и мислим да тренер мора тако да ради, да сам одлучујем, као што сам спреман и да признам кад погрешим. Прошле године сам, после шест сезона с омладинском репрезентацијом, рекао људима у савезу да не би било добро ни за мене, ни за наш ватерполо, да останем на тој дужности. "А" репрезентација, Србија, то је за све нас посебан изазов, сви смо били свесни колико је важно да се на почетку нове епохе створи добра атмосфера.

И у време СЦГ нам је била потребна јача лига, а то питање је сада горуће. Кад су клубови у питању књига је спала на једно слово – Партизан. "Црно-бели" морају да циљају европски врх (задатак им је да се нађу међу осам најбољих у Лиги шампиона), а морају и да сами себи створе конкуренцију у домаћем првенству, које би требало да почне средином идућег месеца по куп-систему.

– Наш ватерполо још увек убире плодове рада у старој Југославији и морамо да, као што је тада било, имамо пет-шест јаких клубова. Времена је мало, а посла много и има га за све који хоће и могу да помогну нашем ватерполу да и после Олимпијских игара у Пекингу остане у светском врху, – подсећа Дејан Удовичић на главни задатак. – Имамо талентовану децу, то показују титуле последњих година, а нарочито ова са последњег Европског јуниорског првенства у Орадеи. Али, нећемо моћи да их задржимо и наставимо тим путем ако на време не успоставимо систем, ако не вратимо тренере, ако немамо јаку лигу...

То је брига оних који су у ватерполу. А јавност је још увек под утиском Европског првенства на Ташмајдану и тријумфа Србије. Све утакмице до финала биле су уживање за наше навијаче, а битка за злато са Мађарима је захтевала јаке живце.

– Гледао сам два пута снимак финала и морам да признам да сам га тада доживео другачије него за време утакмице. На телевизији је било много страшнији ефекат него уживо. Ма колико да се ради не може све да буде идеално, али смо се идеално брзо вратили после њиховог вођства од 5:2. Међутим, и тада сам пуно поверење у нашу екипу. Лично, много већу бојазан сам осећао за време два слободна дана на шампионату. Пет кола је из дана у дан све ишло беспрекорно и онда је дошла пауза. Јесмо осмислили и тренинге, и темпирали слободно време, али сам се прибојавао како ће тај прекид да се одрази на екипу, која је била у пуном замаху. На срећу, ипак смо све добро урадили.