Šampion već misli kako posle Pekinga

Srbija je evropski prvak u vaterpolu. Ali, nema likovanja, nema opijenosti uspehom, iako je svi vide kao glavnog kandidata za zlato i na Svetskom prvenstvu u Melburnu u martu iduće godine, i na Evropskom prvenstvu u Malagi i Olimpijskim igrama u Pekingu 2008.

– Situacija nije dramatična, ali moramo već sada da počnemo da povlačimo poteze da se 2009. ne bismo našli u nebranom grožđu. U naredne dve godine nećemo imati problema s reprezentacijom, međutim, to ne sme da nas zavara, pa da zakasnimo sa smenom generacija, – kaže prvi trener evropskog prvaka Dejan Udovičić. – Za razliku od drugih zemalja kod nas je sada sve novo, sve je na početku, za sve treba da se nađu sistemska rešenja, od izborne skupštine Vaterpolo saveza Srbije do stvaranja lige sa pet-šest jakih klubova.

Prosto je neverovatno kakav je sve teret poslednjih nekoliko sezona podneo Dejan Udovičić. Trener je Partizana, s kojim je prošle godine stigao u finale Kupa Evropske plivačke federacije, a ove, takođe s izuzetno mladim timom, bio nadomak plasmana među četiri najbolja kluba u Ligi šampiona, kao selektor juniora bio je i evropski i svetski prvak i, evo, sada je sa seniorskom reprezentacijom stigao do titule šampiona Starog kontinenta.

– I kad sam preuzeo Partizan i sad reprezentaciju okolnosti su bile takve da nije bilo mnogo vremena da se pripremam za to. Oni s kojima sam se u maju dogovorao oko posla su uradili svoje, imao sam pomoć igrača, sve su to veliki asovi i sjajni ljudi, stručni štab je zasukao rukave i ispalo je odlično, – istakao je Dejan Udovičić, koji je dobio mandat da naš vaterpolo, i to još kao domaćin, posle razdvajanja s Crnog Gorom bezbolno prebrodi iskušenja koja donosi Evropsko prvenstvo. – Navikao sam, i mislim da trener mora tako da radi, da sam odlučujem, kao što sam spreman i da priznam kad pogrešim. Prošle godine sam, posle šest sezona s omladinskom reprezentacijom, rekao ljudima u savezu da ne bi bilo dobro ni za mene, ni za naš vaterpolo, da ostanem na toj dužnosti. "A" reprezentacija, Srbija, to je za sve nas poseban izazov, svi smo bili svesni koliko je važno da se na početku nove epohe stvori dobra atmosfera.

I u vreme SCG nam je bila potrebna jača liga, a to pitanje je sada goruće. Kad su klubovi u pitanju knjiga je spala na jedno slovo – Partizan. "Crno-beli" moraju da ciljaju evropski vrh (zadatak im je da se nađu među osam najboljih u Ligi šampiona), a moraju i da sami sebi stvore konkurenciju u domaćem prvenstvu, koje bi trebalo da počne sredinom idućeg meseca po kup-sistemu.

– Naš vaterpolo još uvek ubire plodove rada u staroj Jugoslaviji i moramo da, kao što je tada bilo, imamo pet-šest jakih klubova. Vremena je malo, a posla mnogo i ima ga za sve koji hoće i mogu da pomognu našem vaterpolu da i posle Olimpijskih igara u Pekingu ostane u svetskom vrhu, – podseća Dejan Udovičić na glavni zadatak. – Imamo talentovanu decu, to pokazuju titule poslednjih godina, a naročito ova sa poslednjeg Evropskog juniorskog prvenstva u Oradei. Ali, nećemo moći da ih zadržimo i nastavimo tim putem ako na vreme ne uspostavimo sistem, ako ne vratimo trenere, ako nemamo jaku ligu...

To je briga onih koji su u vaterpolu. A javnost je još uvek pod utiskom Evropskog prvenstva na Tašmajdanu i trijumfa Srbije. Sve utakmice do finala bile su uživanje za naše navijače, a bitka za zlato sa Mađarima je zahtevala jake živce.

– Gledao sam dva puta snimak finala i moram da priznam da sam ga tada doživeo drugačije nego za vreme utakmice. Na televiziji je bilo mnogo strašniji efekat nego uživo. Ma koliko da se radi ne može sve da bude idealno, ali smo se idealno brzo vratili posle njihovog vođstva od 5:2. Međutim, i tada sam puno poverenje u našu ekipu. Lično, mnogo veću bojazan sam osećao za vreme dva slobodna dana na šampionatu. Pet kola je iz dana u dan sve išlo besprekorno i onda je došla pauza. Jesmo osmislili i treninge, i tempirali slobodno vreme, ali sam se pribojavao kako će taj prekid da se odrazi na ekipu, koja je bila u punom zamahu. Na sreću, ipak smo sve dobro uradili.