И девојке играју грубо

Наташа Везилић (21) на 25. летњој универзијади, на којој су наше ватерполисткиње заузеле шесто место, била је једина у свом тиму која се на свим утакмицама уписала у стрелце. За ватерполо се заинтересовала сасвим случајно на једном летовању, пре тога се бавила балетом и плесом, а затим је била рукометашица. Последњих осам година бави се ватерполом, игра на позицији центра и све време је у ВК „Таш 2000”.

Што се тиче Универзијаде, каже да се осећа тако леп као да је „била на олимпијади”, али и да је то за њу била прилика да стекне нове пријатеље из разних спортова. На питање, зашто се определила за ватерполо, спорт који се до скора углавном везивао за мушкарце, одговара

Ватерполо – љубав на први поглед

– Случајно сам у ватерполу. Била сам на мору с родитељима, видела сам дечаке који су играли ватерполо и једну девојчицу која је пливала с њима. Помислила сам зашто не бих могла и ја… Онда сам кренула прво на пливање и тек касније сам видела на Ташмајдану да има ватерполо клуб, а то је и мој садашњи клуб. Док сам ишла на први тренинг мислила сам да се ту нећу дуго задржати... Али, допало ми се на први поглед. Пролазила сам кроз тешке припреме, али све сам то изгурала.

Што се тиче домаће лиге, каже:

– Игра се по турнирском систему, пошто нема пуно клубова, свега четири (Таш 2000, Врачар, Сента и Бечеј) пошто се Ниш, на жалост, угасио. Ми смо шампиони. Трудимо се с нашим клубом да играмо што више европских такмичења. Такмичили смо се у Лен купу, били смо у другом кругу у Русији. Надамо се да ћемо ове године бити успешнији. Размишљали смо и о Лиги шампиона, али ово такмичење нам више одговара јер су екипе на нашем нивоу.

Шанса за напредак нашег ватерпола је, како каже, у комшилуку…

– Причали смо с Мађарима да се наша репрезентација прикључи њиховој лиги. То би нам пуно значило, јер нам недостају јаке утакмице. Партизан код нас у мушком ватерполу реално нема конкуренцију. Ове девојке што су играле на Универзијади једино су боље од нас што имају више искуства и одиграних јаких утакмица. Надам се да ћемо успети да се договоримо са Мађарима.

Разне грубости виде се под водом у мушком ватерполу, а да ли има тога и код девојака?

– Све то има и код девојака. Грубост постоји на неком мањем нивоу. Неретко се виђа да девојке изађу из базена без купаћег костима у жару борбе. Девојке носе по два пара, пливачки па ватерполо купаћи преко тога, да не би морале да брину.

Неки спортисти не крију да су сујеверни, а и Наташа Везилић има свој „ритуал” уочи утакмица…

– На исто место остављам папуче, баде мантил, на исто место oкачим минђуше, то је нешто моје. Размишљам увек пре утакмице о томе шта треба да урадим, где сам погрешила на прошлом мечу да би то исправила.

Клуб друга породица

За сада успева да буде успешна на два фронта, у базену и на студијама.

– Редован сам студент Дифа, сада дајем услов за трећу годину. Успевам да ускладим све своје обавезе. Намеравам после каријере да будем тренер, занима ме и рад у школи са децом, рецимо, да будем наставник физичког васпитања. На факултету у другој години имала сам рукомет и то ми је стварно било уживање, а у трећој долази ватерполо где сам на својој територији.

У слободно време опушта се уз неки филм или књигу, углавном у кругу породице или с друштвом. Каже да се, и поред тога што је често у базену, увек радује лету и одласцима на море или базене. Са друштвом често оде на Аду или Таш.

Као и у животу, тако и у спорту, успеха нема без одрицања. Ватерполо, у овој причи, даје награду за уложени труд:

– Спорт ме је изградио особом каква јесам. Путовања су посебан део приче, захваљујући ватерполу прошла сам пола света. То су незаборавна искуства и дружења, а клуб нам дође као друга породица. Шпанија је на мене оставила најјачи утисак, када смо у Барселони били на Лен купу. Свиђа ми се земља, људи, менталитет и сам ватерполо. Опет бих отишла тамо, можда чак и да живим.

Колико пратиш друге спортове, имаш ли неке идоле?

– Рукомет нарочито пратим, волим да одем и на утакмице. Ту су кошарка и тенис који је актуелан. У ватерполу узор је Владимир Вујасиновић који је много постигао у ватерполо и заслужује да му се људи диве. Не зато што је постао име, него због начина на који игра.

Поред понуда из иностранства још увек си у Србији?

– Имала сам понуду да одем у Америку, да тамо играм и студирам на колеџу. Нисам се одлучила на то, нисам баш могла тако лако да се одвојим од свега. За сада сам ту, али долазе у обзир нека Шпанија, Португалија. Имала сам и једну понуда из Португалије, видећемо…

Т. Амић