I devojke igraju grubo

Nataša Vezilić (21) na 25. letnjoj univerzijadi, na kojoj su naše vaterpolistkinje zauzele šesto mesto, bila je jedina u svom timu koja se na svim utakmicama upisala u strelce. Za vaterpolo se zainteresovala sasvim slučajno na jednom letovanju, pre toga se bavila baletom i plesom, a zatim je bila rukometašica. Poslednjih osam godina bavi se vaterpolom, igra na poziciji centra i sve vreme je u VK „Taš 2000”.

Što se tiče Univerzijade, kaže da se oseća tako lep kao da je „bila na olimpijadi”, ali i da je to za nju bila prilika da stekne nove prijatelje iz raznih sportova. Na pitanje, zašto se opredelila za vaterpolo, sport koji se do skora uglavnom vezivao za muškarce, odgovara

Vaterpolo – ljubav na prvi pogled

– Slučajno sam u vaterpolu. Bila sam na moru s roditeljima, videla sam dečake koji su igrali vaterpolo i jednu devojčicu koja je plivala s njima. Pomislila sam zašto ne bih mogla i ja… Onda sam krenula prvo na plivanje i tek kasnije sam videla na Tašmajdanu da ima vaterpolo klub, a to je i moj sadašnji klub. Dok sam išla na prvi trening mislila sam da se tu neću dugo zadržati... Ali, dopalo mi se na prvi pogled. Prolazila sam kroz teške pripreme, ali sve sam to izgurala.

Što se tiče domaće lige, kaže:

– Igra se po turnirskom sistemu, pošto nema puno klubova, svega četiri (Taš 2000, Vračar, Senta i Bečej) pošto se Niš, na žalost, ugasio. Mi smo šampioni. Trudimo se s našim klubom da igramo što više evropskih takmičenja. Takmičili smo se u Len kupu, bili smo u drugom krugu u Rusiji. Nadamo se da ćemo ove godine biti uspešniji. Razmišljali smo i o Ligi šampiona, ali ovo takmičenje nam više odgovara jer su ekipe na našem nivou.

Šansa za napredak našeg vaterpola je, kako kaže, u komšiluku…

– Pričali smo s Mađarima da se naša reprezentacija priključi njihovoj ligi. To bi nam puno značilo, jer nam nedostaju jake utakmice. Partizan kod nas u muškom vaterpolu realno nema konkurenciju. Ove devojke što su igrale na Univerzijadi jedino su bolje od nas što imaju više iskustva i odigranih jakih utakmica. Nadam se da ćemo uspeti da se dogovorimo sa Mađarima.

Razne grubosti vide se pod vodom u muškom vaterpolu, a da li ima toga i kod devojaka?

– Sve to ima i kod devojaka. Grubost postoji na nekom manjem nivou. Neretko se viđa da devojke izađu iz bazena bez kupaćeg kostima u žaru borbe. Devojke nose po dva para, plivački pa vaterpolo kupaći preko toga, da ne bi morale da brinu.

Neki sportisti ne kriju da su sujeverni, a i Nataša Vezilić ima svoj „ritual” uoči utakmica…

– Na isto mesto ostavljam papuče, bade mantil, na isto mesto okačim minđuše, to je nešto moje. Razmišljam uvek pre utakmice o tome šta treba da uradim, gde sam pogrešila na prošlom meču da bi to ispravila.

Klub druga porodica

Za sada uspeva da bude uspešna na dva fronta, u bazenu i na studijama.

– Redovan sam student Difa, sada dajem uslov za treću godinu. Uspevam da uskladim sve svoje obaveze. Nameravam posle karijere da budem trener, zanima me i rad u školi sa decom, recimo, da budem nastavnik fizičkog vaspitanja. Na fakultetu u drugoj godini imala sam rukomet i to mi je stvarno bilo uživanje, a u trećoj dolazi vaterpolo gde sam na svojoj teritoriji.

U slobodno vreme opušta se uz neki film ili knjigu, uglavnom u krugu porodice ili s društvom. Kaže da se, i pored toga što je često u bazenu, uvek raduje letu i odlascima na more ili bazene. Sa društvom često ode na Adu ili Taš.

Kao i u životu, tako i u sportu, uspeha nema bez odricanja. Vaterpolo, u ovoj priči, daje nagradu za uloženi trud:

– Sport me je izgradio osobom kakva jesam. Putovanja su poseban deo priče, zahvaljujući vaterpolu prošla sam pola sveta. To su nezaboravna iskustva i druženja, a klub nam dođe kao druga porodica. Španija je na mene ostavila najjači utisak, kada smo u Barseloni bili na Len kupu. Sviđa mi se zemlja, ljudi, mentalitet i sam vaterpolo. Opet bih otišla tamo, možda čak i da živim.

Koliko pratiš druge sportove, imaš li neke idole?

– Rukomet naročito pratim, volim da odem i na utakmice. Tu su košarka i tenis koji je aktuelan. U vaterpolu uzor je Vladimir Vujasinović koji je mnogo postigao u vaterpolo i zaslužuje da mu se ljudi dive. Ne zato što je postao ime, nego zbog načina na koji igra.

Pored ponuda iz inostranstva još uvek si u Srbiji?

– Imala sam ponudu da odem u Ameriku, da tamo igram i studiram na koledžu. Nisam se odlučila na to, nisam baš mogla tako lako da se odvojim od svega. Za sada sam tu, ali dolaze u obzir neka Španija, Portugalija. Imala sam i jednu ponuda iz Portugalije, videćemo…

T. Amić