Уздрман хиперактивни Саркози

Специјално за „Политику” 
Париз, 27. јула – Председник мора да мирује неколико дана – то је савет лекара Николи Саркозију који је у понедељак изашао из болнице у којој је провео ноћ пошто му је претходног дана позлило током џогинга у парку у Версају, недалеко од званичне резиденције.

Шеф државе је изашао из болнице држећи за руку своју жену Карлу Бруни и избегавајући да се обрати новинарима. Озбиљан израз на његовом лицу био је у супротности са пословично насмејаном Карлом – као да је размишљао о могућим последицама ове непријатне епизоде по свој политички имиџ младог и динамичног председника. Домаћа као и страна штампа није пропустила да се подсмехне овој представи о хиперактивном Саркозију, коју је француски председник од почетка подстицао, позивајући телевизијске екипе да снимају његово јутарње трчање како би се дистанцирао од својих претходника који су председничку функцију обављали у позним годинама.

Француски медији се питају да ли ће 54-годишњи председник морати да промени свој начин живота, у који спада и џогинг три пута недељно од по сат времена, од кога не одустаје ни на путовањима, о чему сведоче и недавне фотографије са улица Њујорка. Коментатори на радију нису пропустили да ову његову опседнутост формом, у коју спада и дијета којој се подвргао, доведу у везу са тиме што је његова жена бивши топ-модел.

На овоме је нарочито инсистирала међународна штампа, па се лондонски „Индипендент” питао да ли је управљање Француском и задржавање Карле сувише велики притисак за Саркозија.

Према званичном саопштењу Саркози је колабирао од превеликог физичког напора и врућине и његово здравствено стање је у савршеном реду, „без срчаних узрока или последица”.

Забуну је, међутим, унео Фредерик Лефевр, портпарол већинске десничарске партије Уније за народни покрет, из чијих је редова Саркози, који је у понедељак говорио о срчаном проблему као узроку Саркозијеве малаксалости.

Било да је у питању непромишљеност или лапсус, питање здравља председника остаје табу тема у Француској. За разлику од Сједињених Америчких Држава, где је председник обавезан да обавештава јавност о свом здравственом стању, у Француској је сложенији однос између медицинске тајне, заштите приватности и права на информисање.

Рак бившег социјалистичког председника Франсоа Митерана био је права државна тајна, која је брижљиво скривана током 14 година његовог мандата. Иако је Митеран по доласку на власт 1981. године обећао да ће јавност бити обавештена о његовом здравственом стању, његов лични доктор је од првог тренутка фалсификовао извештаје, све до 1995. године, када је отпуштен. У књизи „Велика тајна” коју је објавио одмах након Митеранове смрти 1996. године, доктор је тврдио да већ од 1994. године није био у стању да обавља председничку функцију.

Митеранов претходник Валери Жискар д’Естен обавезао се да ће редовно да објављује извештаје о здравственом стању, али никада није испунио ово обећање. Жак Ширак је одбио да се обавеже, позивајући се на заштиту приватности. Када је у септембру 2005. године доживео мањи мождани удар тајно је пребачен у болницу, а тадашњи премијер Доминик де Вилпен обавештен је о томе тек наредног дана.

Питање транспарентности у случају здравља председника први пут се поставило за време Жоржа Помпидуа, који је био тешко болестан од рака крви. Упркос уочљивом погоршању његовог стања, ниједна информација није објављена о правој природи његове болести, а вести о „честом грипу” и „кризи с хемороидима” служиле су да се истина заташка. Помпиду је умро 1974. године, након мање од пет година председничког мандата, а његова жена Клод Помпиду открила је јавности од чега је боловао тек 1982. године

Од ове традиције није одступио ни Никола Саркози, упркос обећањима у председничкој кампањи 2007. године да ће, уколико буде изабран, по доласку на власт објавити извештај о здрављу, а потом најмање два пута годишње и –чешће уколико то буде било потребно. Пет дана по избору за председника објављен је извештај о његовом здравственом стању, али је тек у књизи из 2008. године о његовој бившој жени Сесилији откривено да је у октобру 2007. године био подвргнут лакшој операцији грла.