Мере против штрајкова

Влада Србије је, како је недавно најављено, формирала радну групу која би у наредних месец дана требало да припреми пакет мера којима би се предупредили нови протести, спречила радикализација штрајкова и омогућило да запослени и у условима економске кризе остварују своја права, сазнаје „Политика”.

Формирање радне групе на чијем челу ће бити министар Расим Љајић, а коју чине представници Министарства рада и социјалне политике, Министарства економије и регионалног развоја, Агенције за приватизацију, Министарства финансија, Министарства правде, Министарства унутрашњих послова и кабинета премијера, једна је од мера које влада предузима како би спречила врућу синдикалну јесен (види инфографику)

У Србији се, по подацима синдиката, који су предочени влади, свакодневно организује 20 до 125 штрајкова. Средином јула, према информацији Савеза самосталних синдиката Србије, радници 39 предузећа су већ протестовали или најављивали штрајкове. У највећем броју ових фирми, зараде нису исплаћене у просеку за седам-осам месеци, нису уплаћивани порези и доприноси, запослени немају оверене здравствене књижице, није исплаћен топли оброк и регрес, многи не могу да оду у пензију због прекида у радном стажу...

Рачуни већине ових и других предузећа су блокирани, дугови износе и по више стотина милиона динара, а власници не поштују уговорене обавезе инвестирања у развојне програме. Додатни проблем је што су поједини власници приватизованих предузећа, заправо те фирме куповали да би дошли до земљишта и других некретнина, а не ради покретања производње. Права запослених у овим фирмама су озбиљно угрожена, јер нови власници често не поштују социјални програм, који су иначе дужни да спроводе.

У невољи су и власници приватизованих предузећа. Жале се на проблеме у пословању: недостатак посла, тешка наплата потраживања, хроничан недостатак обртних средстава, неповољни банкарски услови за краткорочне кредите, транзиција, лоша старосна и образовна структура запослених, нерадо мењање дугогодишњих „погрешних” радних навика....

Последица је сурова реалност у фабричким круговима и на улицама: протести радника који траже исплату неисплаћених зарада, уплату доприноса, поштовање колективних уговора и социјалних програма који су саставни делови купопродајног уговора.

Све је више раскинутих уговора, до сада око 450, што је око 18 одсто приватизованих предузећа. Као најчешћи разлози раскида купопродајних уговора наводе се: неплаћање рате, неостваривање обавеза из социјалног програма, неинвестирање, непоштовање континуитета пословања и кршење радно-правних прописа (пре свега одредби Закона о раду, колективних уговора или правилника о раду, уговора о раду и сл). На тржишту капитала до сада су продате акције 122 предузећа (16.616 запослених) код којих је раскинут купопродајни уговор, а више од двеста приватизација је на суду.

Као последица ових конкретних и животних проблема српска економија књижи у првој половини ове године неповољне макроекономске показатеље. У првом кварталу 2009. године бруто домаћи производ реално је у односу на исти период претходне године мањи 3,5 одсто. Просечна зарада у Републици Србији, исплаћена у мају 2009. године износи 43.183 динара и у односу на претходни месец, номинално је нижа за 4,7, а реално за 6,2 одсто. Истина, запосленост је у првих пет месеци 2009. године смањена, али не онолико колико је опала привредна активности, јер предузећа још не реагују већим отпуштањем запослених.

В. Јеличић

-------------------------------------------------

Блокирано 70.000 фирми

У Србији је тренутно платежно способно тек 38.000 малих, средњих и великих предузећа.

У јуну су од 108.332 регистрована мала, средња и велика предузећа у Србији, неликвидна или блокирана била 70.182. То значи да око 65 одсто предузећа тренутно није у стању да редовно сервисира своје добављаче, исплаћује зараде и уплаћује порезе и доприносе пореским управама. Више од годину дана блокирано је око 37.000 привредних субјеката, са укупним обавезама од око 143 милијарде динара. Под блокадом су рачуни око 35.064 предузетника, а износ дуга је око 13 милијарди динара.

--------------------------------------------------

Десетине милијарди дуга за доприносе

Укупна дуговања по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених, према подацима Пореске управе у саставу Министарства финансија, већ крајем марта су достигла 58.953.447.705 динара, од чега се 38.309.529.641 динар односи на главни дуг, а 20.643.918.064 динара на камату.

Међутим, по законским прописима, укупан износ обавеза који тренутно не може да се наплати је 51.604.192.664 динара. Део од око 22,6 милијарди динара односи се на 920 обвезника у поступку приватизације, око 8,8 милијарди динара на 1.061 обвезника у поступку стечаја, а око 20 милијарди динара на већ уплаћена средства од стране Министарства финансија, по основу „повезивања стажа”. Наиме, Министарство финансија је по Закону о уплати доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за поједине категорије осигураника, пренело око 20 милијарди динара, директно РФПИ (а не преко уплатних рачуна за ту намену), па Пореска управа и даље прати и књижи овај дуг.

-----------------------------------------------------

Ликвидација за још 237 предузећа

Од 449 предузећа која су у поступку стечаја, у овој години покренуто је 95 стечајних поступака. У јулу 2009. године, покренут је поступак ликвидације за 237 предузећа, а у 76 фирми покренут је стечајни поступак. Део ових предузећа и после више поновљених аукција нико није хтео да купи, или су била неактивна више од две године.