Данас у Риму Србија – Мађарска

Од специјалног извештача „Спортског журнала”

Рим, 27. јула – Наши ватерполисти су испунили обећање и против Италије пружили најбољу партију на Светском првенству. Одолели су атмосфери, угасили велику жељу Италијана и њихових навијача, а са судијама нису ни имали проблема, јер су Тулга и Ставропулос перфектно делили правду.

Било је лепо видети и смиреност наших играча после меча. Напуштајући базен „Форо италико” уз реку домаћих, коректних присталица, бежали су од еуфорије, спуштали лопту на земљу, уздржавајући се од било каквог славља. Редом су истицали да је добијена само једна битка, а да прави рат тек почиње.

На том почетку сутрашњи ривал је велика Мађарска. Игра се у ватерполо невреме, у 14 часова, када, иначе, нико нормалан не излази на улицу. Од првог дана доласка у Рим ни један облачак, температура преко дана од 35 до 38 степени. У таквом амбијенту играће два ватерполо великана, стари ривали, освајачи бројних медаља. Један тим кандидат за медаљу данас ће да се опрости од великих амбиција.

У односу на Пекинг оба ривала без доста асова. Зна се кога нема у српској екипи, а Мађари су остали без Кашаша, Сечија, Молнара и Бенедека. Носиоци игре су и даље искусни Киш и Бирош, а Хошњански, Мадараш и центар Варга су играчи на које мора да се обрати пажња.

– Битно је да се контролишемо. Ништа друго. Једино што ми смета у целој причи је статистика. Она је у последњих пет година на нашој страни и никако не бих волео да се баш у Риму прекине. Знамо се одлично, нема тајни. Наш тим може боље да игра од онога што је показао у сусрету са Италијом и надам се да ће форма ићи узлазном линијом – рекао је капитен Вања Удовичић.

Данас је селектор Дејан Удовичић одвео играче на два тренинга, али више ради освежења:

– Између Италије и Мађарске није прошло ни 48 сати. С друге стране, они су имали лаку утакмицу с Јужном Африком, па три дана одмора. Нама недостаје један играч. Не причам то због алибија већ што морамо добро да сагледамо у каквој се ситуацији одиграва меч. Не треба много приче о Мађарској. Изванредна екипа, смена генерација их није пореметила. Они су изазов за нашу екипу, велики мотив, јер сви знамо шта нам победа значи. Играти у 14 часова је против игре, али како нама тако и њима.

Милан Алексић је одлично играо у дуелу са Италијом. Уз одбрану је постигао сјајан погодак из даљине за 5:3, а иако има одличан шут не форсира га:

– Више се ослањам на игру у одбрани. Међутим, када се укаже шанса шутирам. Сада је било успешно. Није нам у почетку шампионата ишло како треба. Против Италије смо у тешком амбијенту забележили добар резултат, вратили самопоуздање. Свели смо број примљених голова из игре на минимум и то нам је главни циљ. Знамо се до детаља с Мађарима. Играли смо два пута ове године, али утакмице у Егеру и Будимпешти немају снагу меча који нас очекује. Да бисмо прошли даље потребна је још боља игра од оне коју смо приказали против Италије, јер је Мађарска заиста врхунска екипа.

Слично размишљају и остали наши играчи. Италија им је вратила боју у лице, али не толико да би полетели превисоко.

– Нема много приче. Сутра је нови испит, тежак је пут до полуфинала. Играли смо дерби осмине финала, сада је наш сусрет са Мађарима најинтересантнији. О мотиву и жељи немам шта да причам, даћемо све од себе – порука је Живка Гоцића можда и најстандарднијег нашег играча ове сезоне.

Мађарска дуго чека на успешан резултат с нашом репрезентацијом – још од финала Олимпијских игара у Атини. СЦГ је 2005. три пута била боља, 2006. је славила на Светском купу у Будимпешти и то је била последња утакмица те репрезентације. Србија је наставила низ на Европском првенству у Београду, затим 2007. у финалу Светске лиге 2007, полуфиналу Европског првенства у Малаги, а ове године је у Егеру било 11:11, а у Будимпешти 8:6. Дуга серија.

– То ништа не значи. Мађарска има квалитет да победи. Србија није више тако снажна. Треба да се обрати пажња на Филиповића, Прлаиновића и Удовичића и проблем је решен. Не видим ко други може да нам да гол – саветује селектора Кемењија дугогодишњи капитен мађарске селекције Тибор Бенедек.

У сенци дуела Срба и Мађара одиграће се, чини се са нешто мање неизвесности преостала три сусрета. Бар на папиру знају се фаворити али у Риму се свашта догадја тако да је заиста све могуће.

– Овде играмо по принципу топло-хладно. Надам се да ћемо сада да одступимо од тога и да против Американаца пружимо игру која нас је красила у сусрету са Црном Гором – жеља је Марка Савића, јунака сензационалне победе Немачке над ервопским прваком.

-----------------------------------------------------------

Раштимоване виолине европског првака

Од специјалног извештача „Спортског журнала”

Рим, 27. јула – Сигурно је да селектор Петар Поробић и ватерполисти сносе велики део кривице за, слободно можемо да кажемо, дебакл европског првака Црне Горе на Светском првенству Риму. Екипи којој је већина стручњака предвиђала позицију број један, већ у четвртак се, вероватно као девета, враћа кући.

Шта ли се то догодило екипи великих имена? Ништа што спорт не познаје. Једноставно скуп бројних првих виолина је деловао раштимовано, без система, без свежине па, да будемо слободни да кажемо, и дисциплине у игри.

Чак ни такав стручњак какав је Поробић није успео да оствари сарадњу са играчима какву је желео. Нервоза је чинила своје. Дуел с Хрватском је то и наговестио, а против Немачке и потврдио да то није била екипа у овом тренутку спремна за велика дела.

Поробић је изненадио јавност играјући без Даниловића, јединог који пуца левом руком, а добро би му дошао у сусрету са Немачком. Али то је његово право.

Чини се, међутим, да су играчи били немоћни да се одбране пред притиском којим их је почастила сопствена јавност. Сјајне игре у Светској лиги додали су још више оптимизма и створена је атмосфера да је потребно да се Злоковић и другови само појаве и да проблема неће бити. На дан утакмице са Немачком стигао је велики број навијача. Најављивани су аранжмани за последње сусрете, помало и театрално се помињао долазак Мила Ђукановића.

Све то играчи, без сумње мајстори свог посла, нису успели да издрже. Играли су са каменом око врата, а Немци су их само гурнули на дно.

Колика је кривица Поробића и играча толика је свакако и јавности која је екипу оптеретила, испоставило се, превеликим бременом. Пред Поробићем је сада велики задатак враћања у нормалу, пре свега да се сви спусте на земљу и да неке сцене које су виђене у води буду брзо заборављене. Али хоће ли у томе имати успеха остаје да се види, јер и године заједничког рада и могућег засићења чине своје. Уз то у Црној Гори се велики новац улаже у ватерполо, а после оваквог резултата питање је шта ће бити и у том погледу.

Д. Стевовић