Од „краља” до робијаша

Српски „краљ ораница и друмова” Миле Јерковић мораће после правоснажне судске пресуде на – трогодишњу робију. Суд му је ову казну изрекао због шверца цигарета крајем деведесетих година, а Јерковић је иначе познат и по томе што је учествовао у двадесетак крупних приватизација, углавном транспортних и пољопривредних предузећа. Због неизвршавања обавеза из купопродајног уговора, Агенција за приватизацију већ је Јерковићу одузела неколико фирми, а има и оних које су у фази одузимања.

За исто кривично дело шверца цигарета Јерковић је првобитно, на нижој инстанци, у априлу 2008. године био осуђен на чак седам година затвора. Занимљиво је да Јерковић уопште не би ни био гоњен за шверц цигарета да није било пријаве Европске комисије да је без документације прошверцовао четири шлепера цигарета из Хрватске.

То није једини судски поступак који се води против Милета Јерковића. Према сазнањима из Специјалног тужилаштва за организовани криминал, Јерковић би требало да одговара и за давање мита градоначелнику Зрењанина Горану Кнежевићу. Он је, како се сумња, Кнежевићу дао 1,5 милион динара да би, заузврат, његовој фирми „Аутобанат” био поверен превоз путника у градском и приградском саобраћају на територији Зрењанина.

Јерковић је бизнис почео отварањем ресторана на граничном прелазу Батровци, а одузимање чак половине купљених предузећа није мирно поднео. Према писању штампе, по сазнању да ће му шест предузећа бити одузето, покушао је да изврши самоубиство у канцеларији директорке Центра за контролу. Попео се на прозор који се налази на шестом спрату и покушао да скочи. У томе су га спречиле ћерка, која је била присутна на истом састанку, и директорка Центра.

Интересантно је да је Јерковић већину од тих двадесетак предузећа купио у налету од годину и по дана, од краја 2006. године до почетка 2008. године. Тиме је, практично, „везао руке” Агенцији за приватизацију која у редовне контроле да ли купац испуњава обавезе иде једном годишње и која лошег купца онемогућава да даље купује предузећа. Јерковић је предузећа куповао на своје или име ћерке Вишње и супруге Мирјане и на шест годишњих рата. Обавезу плаћања није измиривао, као ни инвестиционе и оне из социјалног програма, а имовину фирми је задуживао мимо дозвољеног.

Иначе, куповином пољопривредних предузећа загосподарио је са 16.000 хектара, али већином државних њива јер је само око 5.000 хектара била друштвена својина коју је могао да купи.

Дописник из Сомбора З. Зејнели извештава да је пољопривредни комбинат „Алекса Шантић” један од драстичнијих примера Јерковићевог газдовања. Чак и када је приватизација раскинута и именован заштитник државног капитала, Јерковић и његови људи нису одустајали од „својих права”. Одмах по поништавању приватизације, када је дошло време жетве, појавили су се Јерковићеви пријатељи који су сматрали да имају право да уберу летину на сто хектара земље. Испоставило се да је Јерковић некаквим везаним уговорима издао тих сто хектара у закуп. Послао је седам лимузина са затамњеним стаклима, а двадесетак људи који су из њих изашли покушало је да спречи жетеоце да уберу летину, али су спречени.

Арсеније Катанић, именовани директор одузетог комбината, каже да је предузеће готово уништено, да има огромне дугове, да је механизација пропала и да Јерковић и на земљу и на објекте има хипотеке. Ово предузеће у тренутку приватизације имало је 13.000 грла стоке, а данас су обори готово празни.

(/slika2)Јерковић је купио и ПК „Бачка” из Сивца које има 3.500 хектара обрадиве земље у власништву. Обећавао је изградњу фабрике биодизела, али то није урадио. Када је купио „Млади борац” из Апатина, било је шездесетак запослених. Јерковић је рекао да ће све бити у реду, јер се уздао у 1.300 хектара обрадиве земље. Предузеће сада не ради, многи радници су напустили посао, плате нису примили неколико месеци, а не уплаћује им се пензиони стаж. У „Млин пеку” је обећавао пекару, а радници су у марту добили децембарску плату, мању од минималне. Од 320 радника у индустрији машина и опреме „Пољострој” остало је само 90 радника, који раде по више од 10 сати, ремонтују машине и аутобусе и раде у тешким условима и хладним просторијама.

Најзначајнија фирма у његовој империји је „Вишња комерц”, која је у марту била у блокади због више од 800 милиона динара. Пошто није измирило обавезе, предузеће „Мала Босна” због хипотеке је прешло у власништво Фабрике вештачких ђубрива у Суботици, а запосленима из „Тополатранса” плату није дао месецима. Приватизација је поништена и у „Севертрансу”.

Како јавља наш дописник Ј. Слатинац из Сремске Митровице, Јерковић је купио „Срем експрес”, аутопревозничко предузеће и „7. јули” из Шапца и оба их већ продао. „Срем експрес” је недавно продао групи бизнисмена окупљених око МПКО из Сремске Митровице, власништво Слободана Вучковића. Пошто су обе фирме биле под хипотеком, због кредита које је дигао Јерковић, данас нико поуздано не може да каже да ли су нови власници преузели дугове, или је Јерковић скинуо хипотеке пре продаје.

На аукцији у Новом Саду Јерковић је 17. октобра 2008. године купио на име братове кћерке Мирјане Јерковић грађевинско-рударско предузеће „Врдник“, за 31 милион, преполовио је плате радницима и у овом тренутку им дугује по пола плате за пет месеци и плате од марта до данас. Фирма сада нема послове, али је нови власник успео да прода две зграде за десет милиона динара предузећу  ВБ „Шешо“ из Карађорђева.

У 2001. години Јерковић је закупио 400 хектара винограда и винарију ПП „Ердевик” у Ердевику код Шида. После силних сукоба и протеста радника и тог села, Миле Јерковић је најурен из Ердевика.

На подручју кулске општине својевремено је купио и Аутотранспортно предузеће „Кулатранс“ и Пољопривредно предузеће „Бачка“ у Сивцу. Пошто су обе фирме доведене на руб пропасти, пре неколико месеци раскинути су уговори о приватизацији.

За две године, колико је газдовао, у Пољопривредном предузећу „Бачка” Јерковић је немилице крчмио имовину тог колектива и задуживао се код банака стављајући под хипотеку око 3.600 хектара плодних оранице, а добијени новац усмеравао је на рачуне неких других својих фирми. Тако је, према речима Млађена Свркоте, председника синдиката Независност, ПП „Бачка“ у тренутку раскида уговора о приватизацији у фебруару ове године дуговала банкама и разним повериоцима око 17 милиона евра.

Ништа боље стање за собом Миле Јерковић није оставио ни у Аутотранспортном предузећу „Кулатранс”. Задужио је и то предузеће „до гуше”, кредите добијене за развојне пројекте трошио је у друге сврхе да би од тренутка његовог одласка (пре четири месеца) рачун „Кулатранса“ био у сталној блокади. Истина, бивши власник је на лизинг купио шест аутобуса, али без реалних могућности да у догледно време буду отплаћени, што је „Кулатрансу“ додатно отежало ионако крајње незавидан пословни положај, каже за наш лист директор Душан Крајновић.

Ј. Рабреновић