Демонтажа Шентиља

Од нашег сталног дописника
Марибор, 24. децембра - На 143. километру од Љубљане ка Бечу, нестао је гранични прелаз Шентиљ који је деценијама за "некадашње Југословене представљао врата ка Западу", за која је требало "неко време плаћати чак и таксу за излазак (из СФРЈ)", саопштили су, у шаљивом тону, љубљански медији вест да је "на ђубриште историје отишао један од највећих и најоптерећенијих граничних прелаза у некадашњој Југославији". Цела, сада поново уједињена Штајерска, од Граца (Аустрија) до словеначког Марибора, већ данима разноразним пригодним манифестацијама слави "брисања границе", за разлику од Корушке, где су нијансе од Клагенфурта према Тржичу (Словенија) суморније.

Уз бројна подсећања на године немаштине "у бившем комунистичком режиму" због чега је "цветао шверц" пошто су грађани били присиљени да користе "угодан положај уз границу" и иду преко чим су капије међа одшкринуте, није заборављено ни да су границе до шездесетих година прошлог века биле безмало забрављене, па "ни писма нису могла да изађу, а камоли људи". Европа без међа обележена је и код "историјског међународног граничног прелаза Холмец", где погранични објекат неће бити срушен као у већини других случајева, већ ће остати у спомен "стогодишње деобе Корушке". Укидање међе на Холмцу за овај део света има симболично значење, јер су народи с обе стране границе донедавно ту видели "рез између развијеног, демократског света и Словеније, која као део Југославије дуго није познавала ни праву демократију ни тржишну привреду", пише љубљанско "Дело".

Политички врх Словеније улазак у шенгенску зону схвата као велики, историјски успех, после чега ће Словенци "знати да вредe колико остали народи и државе развијене, напредне Европе". Градоначелник Плиберка Аустријанац Стефан Височниг упозорава да је историја у последњих 20 година на овом простору Европе готово незамислива: још колико 1991. је на Холмецу дивљао рат (са ЈНА), а сада комшије "скидају рампе, што гарантује неограничену привредну, културну и сваку другу сарадњу". Истини за вољу, на граничним прелазима из Словеније према Аустрији и Италији током последње 3,5 године ионако није било цариника ни на једној ни на другој страни (од проширења ЕУ 2004. на нових десет чланица), а сада више не само да нема полиције него ни трага да је ико од њих икада ту уопште био. Словеначки градоначелници уз оду новим временима помињу и стара, са акцентом на "великосрпској хегемонији" и "непријатним догађајима из прошлости", из времена некадашње заједничке државе Јужних Словена.

Нешто другачија слика је на северу Аустрије - тек што су радници на граници ка Мађарској у Никелздорфу уклонили све препреке, испоставило се да потпуно отварање међе толико брине становнике околних насеља да су нека унајмила приватне чуваре да их заштите од "криминалних банди" са истока. Ново обезбеђење патролира улицама села Дојчкројц у близини аустријско-мађарске границе од 22 сата увече до четири ујутро, а надзор појачавају викендима. Градоначелник Дојчкројца Манфред Кели је на конференцији за новинаре објаснио да је потез последица чињенице да се суграђани после брисања границе више не осећају сигурно. Трошкове чувара покрива општински буџет, а ово је један у низу негативних одзива локалног становништва које се, упркос гаранцијама владе у Бечу, боји пораста криминала, јер померање шенгенске зоне значи крај пограничних прегледа на међи са Словенијом, Мађарском, Словачком и Чешком.

Насупрот савезној влади у Бечу која подржава ширење шенгенске зоне даље ка истоку континента, локални политичари хушкају становништво да захтева веће присуство полиције у појасу према суседима. Истраживање јавног мњења аустријске телевизије ОРФ открива да се већина Аустријанаца противи брисању граница јер верују да тиме држава долази у епицентар (илегалних) миграција од Португалије до Украјине. Ништа боље није ни у Немачкој, где су мештани Еберзбаха, вароши са 8.500 становника, масовно подигли ограде око окућница, а неки салаше опасују бодљикавом жицом. И у осталим градовима ЕУ који су уз "пале границе", забележена је већа продаја сигурносних врата и аларма.