Општине не поштују закон

Ниједна општина у Србији није применила законску обавезу да полазну основицу за порез на имовину усклади са реалном тржишном вредношћу квадратног метра стана.

Проценивши да није политички тренутак за драстичан удар на џепове грађана општине су пронашле средње решење – овај порез повећале су од 8,5 до 40 одсто. Рачуница им је била да је у години „танких” локалних буџета порез на имовину једини сигуран извор прихода. За једне је меродаван био Завод за статистику, за друге порез на пренос апсолутних права, а за треће пројектовани раст цена на мало.

За разлику од Београда који је тек почео да шаље решења, увећана 40 одсто у односу на прошлу годину, порески обвезници у Нишу већ су обавештени да ће њихова овогодишња обавеза бити већа за 27 одсто.

Пореска основица за станове у овом граду је 69.913 динара, а годишња дажбина за некретнину од 60 квадратних метара, у зависности од старости и броја чланова домаћинства, износи од 2.000 до 3.000 динара, уместо досадашњих од 1.500 до 2.200 динара.

– Како претходне године уопште нисмо повећавали пореску основицу, корекција је била неминовна. Има најава да ће закон до краја године претрпети још неке измене, што се тиче одредаба које се односе на услове за ослобађање, односно умањење пореза. Јер није логично да власник гарсонијере који у њој не живи плаћа већи намет од власника стана од 100 квадрата у коме се само води да живи – каже Зоран Албијанић, шеф Одсека за локалне приходе града Ниша.

Крагујевац је био нешто нежнији према својим обвезницима па им је разрезао порез 11,9 одсто виши него лане. То значи да овогодишња пореска обавеза за стан од 50 квадратних метара, стар 20 година у коме живи трочлана породица, износи 1.592 динара уместо досадашњих 1.550 динара. Пореску основицу су, према речима МиријанеЈевђић-Станарчић, начелнице пореског одељења, равнали према ценама за новоизграђене станове републичког Завода за статистику.

Пројектовани раст цена на мало од 8,5 одсто у републичком буџету био је критеријум за повећање пореске основице у Ваљеву. Том рачуницом дошло се до тржишне вредности квадратног метра стана од 58.698 динара. Порез за стан од 60 квадрата, стар 30 година, у којем живи петочлана породица износи 1.560 динара.

Са друге стране, Ужичани су повећање пореза на имовину заокружили на 10 одсто. Пореска основица је 55.730 динара. Зорица Ћосић, руководилац одељења за локалну пореску администрацију, наводи да власник стана од 70 квадратних метара, изграђеног пре 16 година у коме живи четворочлана породица, треба да плати порез 2.200 динара.

Најнижи порез и поред увећања од 20 одсто платиће грађани Прокупља. Износи на њиховим овогодишњим решењима крећу се од 500 до 1.000 динара на пореску основицу од 30.000 динара.

– Оног тренутка када је пропало државно грађевинско предузеће према коме смо одређивали цену квадратног метра настао је проблем како проценити вредност некретнина. Због тога смо две године имали нижи порез на имовину него у Сурдулици и Владичином Хану – објашњава Александар Биочанин, начелник одељења за наплату пореза.

М. Авакумовић