Без муке нема науке

Образовањем човек стиче знање и оспособљава се за обављање различитих послова, од једноставних до најсложенијих. Ако се посматра у оквиру општег историјског развоја, тада се долази до сазнања да се оно, пре свега, базирало на усменом преносу знања, који је значајан за цивилизације и епохе у којима је писменост била ретка. Према мишљењу Драгољуба Мартиновића, професора Високе школе електротехнике и рачунарства непосредни усмени пренос знања није умањен ни данас, у ери високо развијеног, формализованог и технолошки подржаног образовања.

Основне образовне технологије, како објашњава професор Мартиновић, писање и рачунање, старе су колико и најстарије цивилизације: сумерска, египатска и старогрчка. Хиљадама година записивани су значајни догађаји и појаве да би се сачувало одређено сазнање о свету у коме се живи.

Тек у средњем веку, развојем формалног образовања, а посебно појавом педагогије као научне дисциплине у новом веку, почињу да се пишу уџбеници као специјализоване, наменске књиге за учење и стицање знања потребних за послове који су сложенији од рутинских вештина. Уџбеници су у двадесетом веку имали интензиван развој. Применом информационо - комуникационих технологија започета је израда електронских уџбеника који омогућавају ефикасно интерактивано учење.

Највећи степен интерактивности остварује се помоћу такозваних програмираних уџбеника, а методологија њихове израде развија се већ неколико деценија да би се, тек са развојем мултимедијалних технологија, добила шира могућност њихове примене.

Електронски уређаји и технологије су омогућиле представљање образовних садржаја, не само у облику текста и слика, већ и помоћу звука и покретних слика. Помоћу ових мултимедијалних технологија знатно је олакшано учење. Рачунари су омогућили да се оствари висок степен интерактивности са образовним материјалом и индивидуализација учења.

Интернет технологије су омогућиле ефиксано стицање знања на даљину. Могућност за даљинско образовање створена је већ са првим записима, практично започета са изумом Гутембергове штампарије, неформално заживело са појавом радија и телевизије да би се са Интернетом формализованло и стандардизовало.

Развојем телекомуникација премоштена су растојања до глобалног нивоа тако да се основни акценат у образовном процесу преноси на начин припреме образовних материјала.

За израду добрих образовних садржаја потребни су велики труд, знање и време, а неупоредиво мање за њихово постављање и дистрибуцију помоћу образовних платформи и Интернет сајтова.