Досије „пријатног суседа“

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 29. јула – Америка је суочена са узнемиравајућим увозом – тероризма. Овакво обавештење су врхови служби безбедности разаслали полицијским центрима широм земље, поводом хапшења групе „која је овде планирала да изврши терористичке акције у иностранству”.

У интерном билтену, Министарство домовинске безбедности и Федерални истражни биро (ФБИ) упозоравају, наиме, наопасности од специфичних путовања појединих овдашњих грађана у иностранство. Одлазе напоље, тамо се увежбају за терористичке акције и као такви после регрутују Американце у своје редове, прецизирали су, пренео је АП, надлежни.

Оптужба против седморке, ухапшене прекјуче у Северној Каролини, потврђује да је овде повећана будност према сународницима који су се, у борби или на вежбалиштима, сврстали уз стране екстремисте, поручио је портпарол Министарства правосуђа Ричард Колко. Тамо стечено искуство, сугерисао је, диже им рејтинг и олакшава врбовање, поготову младих, за диверзантске циљеве.

Међу седморицом управо приведених „исламиста”, којима је као вођа означен локални грађевински предузимач Данијел Бојд (39), двојица су с балканским педигреом: Хисен Шерифи (24), имигрант са Косова и Метохије, који је овде добио дозволу за стални боравак, и натурализовани Американац Анес Субашић (33) за кога се накнадно открива, у изјави њиховог заједничког овдашњег пријатеља Јасмина Смајића листу „Њуз енд обзервер”, да је пореклом из Босне. По тој верзији, Шерифи је у САД дошао „пре десетак година”, а Субашић „после бруталног рата у бившој Југославији”.

Дошљак са Космета се нагло променио пре неколико година када је почео, приликом одлазака у џамију, да „облачи традиционалну муслиманску одећу, док су остали чланови његове породице постали врло американизовани”, приметио је његов комшија Питер Адлер. Шерифијева супруга на Косову је трудна и он је планирао да јој се тамо придружи ове недеље, прича Смајић.

Органи безбедности и правосуђа истичу, међутим, да је Шерифи на Косово и Метохију крајем прошле године ишао другим поводом – да учествује, на непрецизирани начин, у „џихаду” и да је следећег пролећа у САД покушавао да „прикупи људство и средства за муџахедине”. Субашић је такође оптужен за учешће у мобилизацији муслиманских милитаната, а сведоци додају биографске податке, међу којима је и ове – да није успео као продавац аутомобила и да му је знање енглеског недовољно, тако да је затражио преводиоца за разговоре с представницима правосуђа.

Познаници, пак, изражавају „чуђење” хапшењем Бојда – који је „после терористичке обуке учествовао (1989–1990) у борбама против совјетских инвазиониста у Авганистану” – кога су доживљавали као „пријатног суседа”. Бојда најодлучније брани супруга Сабрина која тврди да су „безразложно оптужени” и он и њихова два сина. Пред новинарима се појавила „покривена од главе до пете тако да су јој се виделе само очи”, тврдећи да је је њихово домаћинство „обична породица” која „брине и о другим људима”. А пронађену већу количину пуцаљки у њиховој кући објаснила је као „практиковање уставног права на ношење оружја”…

Пренето је и мишљење експерта Дејвида Шанзера, са Универзитета Дјук, да власти „немају довољно доказа да је група припремала нападе у иностранству”. ФБИ тврди супротно, уз напомену да су подаци о Бојду и дружини скупљани три године, уз остало и пресретањем његове интернетске и телефонске комуникације.

У досијеу му је записано и да га је исламски суд у Пакистану 1991. због пљачке банке осудио на одсецање руку и ногу, али да га је виши суд поштедео. Пакистан се помиње и сада, као могућно уточиште за осмог, одбеглог, члана оптужене групе – Џуда Мохамада.

Конкретизација тужбе против притворених у Северној Каролини тек се очекује. Указује се, у међувремену, да случај потврђује учесталост појављивања исламског екстремизма на тлу Америке. Као и да се притоме испољава и веза његових протагониста с појединим крајевима чије власти Вашингтон сматра савезничким, од Пакистана и Јордана до Балкана.