Поскупљења тресу бугарске рафове

Од нашег специјалног извештача
Софија – Стела Хакимова, професорка у пензији, признаје да више не може да запамти колико кошта литар млека у софијским продавницама. Готово свакодневно је продавци изненаде новим, нешто мало вишим рачуном. Недавно је, додаје Хакимова, поскупело и уље и сада се продаје по цени од 1,5 евра по литру. – Са пензијом од 100 евра тешко да може да се прегура месец. Морам да кажем да има људи који примају и мање. Срећна околност је то што знам српски језик, па ме с времена на време неко ангажује као преводиоца и тако покушавам да допуним кућни буџет – искрена је Хакимова.

Према подацима бугарске статистике, инфлација се већ креће у распону од осам до 10 одсто, а тамошњи стручњаци предвиђају да ће до краја године она премашити 12 процената. Само у августу, примера ради, цене хране, које су највише погурале инфлацију, биле су за седам одсто више него у јуну. У 2006. години Бугарска је имала инфлацију 7,3 процента која се убрзала по приступању у Европску унију, јер се, како оцењују економски аналитичари, одуговлачило са дерегулацијом и исправљањем нивоа цена.

Многи привредници сматрају да ће овај раст цена на мало све више приближити бугарске цене ценама у бриселском царству.

Нижа цена радне снаге, непостојање царина на увоз из земаља ЕУ и нижи стандард становништва, досад су били главни разлог због кога су цене хране у Бугарској биле ниже него у развијеним земљама Европе или у Србији.

Тако примера ради, килограм кромпира кошта око 100 динара, јабуке су од 50 до 80 динара. Млевено свињско месо стаје 200 динара, док се свињски врат продаје по цени од 360 динара. Слаткиши су доста јевтинији негу Србији, па тако чоколадица "кит кет" кошта 20 динара, а чоколада "милка" од сто грама стаје око 60 динара. У Бугарској се, како показују извештаји из трговина, за 30 одсто више продају бомбоњере него чоколаде, па тако бомбоњера од 200 грама кошта 80 динара. Овако ниске цене слаткиша објашњава чињеница да у Бугарској највећи светски произвођачи, ако што су "Нестле", "Крафт" и "Фереро" имају своју производњу. Такође, у овој суседној земљи послују готово сви познати страни трговински ланци.

Без обзира на то што ове цене делују ниже него у Србији, не треба заборавити да су просечне плате у овој најмлађој земљи чланици Европске уније свега 160 евра.

Још неке од специфичности бугарског тржишта су то што 60 одсто промета у групи месних прерађевина чине трајни производи, док је продаја свежег меса готово занемарљива. Са друге стране, у последњих неколико година повећала се продаја свеже рибе, а самим тим и пала цена ове намирнице. У укупном промету, млеко и млечни производи учествују са 12 одсто, а од тога чак 80 одсто су кисело млеко и сиреви. "Турска" кафа чини мање од 15 одсто промета, највише у руралним областима, док инстант, филтер и еспресо носе више од четири петине промета у градовима. Овде се, такође, праве и врло добра вина. Трговци истичу да домаће становништво најчешће купује страна вина, док странци, који живе у Бугарској, радије пазаре домаћа.