Промена делатности – шанса за тржне центре

Милан Гавриловић већ 10 година послује као угоститељ у тржном центру „Чумићево сокаче”. Али, ради „на ивици егзистенције” иако је његов кафић на најатрактивнијој локацији у приземљу.

– Нисам запослио конобаре, радим сам. На тај начин покушавам да смањим трошкове. Опстајем само захваљујући сталним муштеријама које овде долазе из навике – објашњава Гавриловић.

Он се присећа да је до пре пет година тржни центар био знатно угледнији. У међувремену, број закупаца је опао, а преостали су мање спремни да учествују у одржавању заједничке инфраструктуре, просторија и садржаја у центру.

– Некада смо добро сарађивали међусобно, сакупљали смо новац за поправке и одржавање. Данас нико не брине о заједничким деловима објекта. Коме прокишњава кров, тај га и крпи. О фонтани у атријуму брине ко стигне и нађе за сходно – некада сам то био ја, јер ми је у близини кафића, сада је ту обавезу преузео закупац из локала преко пута, јер је њему фонтана одмах „на вратима” – прича угоститељ.

Свако је свој мајстор и у тржном центру у Сремској улици. О четрдесетак локала брину се сами власници и закупци. Употребна дозвола објекта је истекла, људи неће да улажу јер се плаше рушења, а посебан проблем је што се објекат ноћу не закључава. Додатне муке трговцима у центру задају улични продавци који им, кажу, представљају нелојалну конкуренцију.

У „Чумићевом сокачету” готово половина локала је празна, док у недавно отвореном „Иванијуму” у Балканској улици ради само двадесетак од 104 локала. На излозима многих окачени су огласи за издавање. Ако је за утеху садашњим и будућим закупцима, због мале потражње и ренте су смањене. Локал у „Чумићу” данас је могуће закупити за 200 до 400 евра месечно, при чему се јефтинији простор налази на вишим спратовима. Таква локација више одговара предузетницима који се не баве трговином, односно не зависе од тога колико често крај њих пролазе потенцијалне муштерије. Због тога туристичким агенцијама, канцеларијама велепродаје и салонима за улепшавање представља мањи проблем да се „сместе” на другом или трећем спрату.

Према речима Бранимира Савића, директора ТЦ „Сити пасаж” на Обилићевом венцу, у томе можда лежи кључ опстанка трговинских центара који су отворени пре петнаестак година али су изгубили трку са већим куповним центрима. – Времена су се променила. Највећи део колача узимају велики куповни центри на периферији у којима послују огромни бутици „подржани” бесплатним паркинг местима, пратећим садржајима, ресторанима и биоскопима. Малим тржним центрима, са друге стране, предност су атрактивне локације и неупоредиво повољније ренте. Њихов спас је у преоријентацији пословања, од делатности које подразумевају продају робе широке потрошње, ка услужном, заступничком, агенцијском предузетништву и продаји ускоспецијализоване робе – истиче Савић.

Његову идеју дели и Aлександар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште, који сматра да је тржне центре у срцу града прегазило време услед најезде нових „потрошачких храмова”.

– Алави апетити власника локала, који надувавају цене закупа, често утичу на њихово позиционирање. Уколико би тај простор преуредили у стамбени или канцеларијски, можда би могли да опстану. Ни кинески трговински центри нису модерни али имају јефтину робу и не пропадају – истиче Стевановић.

Шансу да привуку закупце али и муштерије, Миле Бјелица, управник тржног центра „Иванијум”, види у сужавању понуде насупрот досадашњем „сваштарењу”.

– Планирамо да један спрат буде резервисан само за јувелирнице, а други за спортску опрему тако да купац који тражи такве производе не лута по граду већ да широк избор има на једном месту – наводи Бјелица.

Преоријентација у овом тренутку, ипак, неће бити лак задатак, сматра Томислав Секулић, председник Удружења посредника у промету некретнина. Он каже да је за успешну промену делатности прво потребно урадити анализу пословања и позиционирања сваког трговинског центра понаособ. Док се то не догоди, власници локала који очекују да решење „падне с неба” мораће да се против слабе потражње боре ниским ценама закупа.

– Цене закупа пословног простора нису кориговане пропорционално тражњи која је опала и до 40 одсто. За разлику од прошле године, када је за квадратни метар било потребно 15 до 20 евра, сада исти локал у центру можете закупити за 10 до 15 евра по квадрату. Власницима пословног простора у центру исплативије је да снизе цену него да им локали зјапе празни – објашњава Секулић.

Е. Б. Х.