Текст Споразума с ЕУ (не)променљив

Поводом инсистирања коалиције Демократска странка Србије – Нова Србија да се пре потписивања споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом унесе јасна одредба да ЕУ "у потпуности гарантује и поштује суверенитет и територијални интегритет Србије у међународно признатим границама", и мишљења европских посленика су подељена: док једни сматрају да тај документ који је Србија већ парафирала, почетком новембра, није могућно мењати између парафирања и потписивања, други указују на то да ни тако нешто не треба сасвим искључити.

Јелица Минић, из Европског покрета у Србији, каже да јој није познато да се у пракси догађало да се текст споразума са ЕУ мења између његовог парафирања и потписивања и да је "завршена прича" када се један споразум парафира, а да је "потписивање просто технички део посла".

И наш неименовани извор, близак Влади Србије, потврђује да, одиста, није уобичајена пракса да се нешто што је парафирано мења. Али, с обзиром на то да је прича о слању мисије ЕУ на Космет и без одлуке Савета безбедности УН о томе, пласирана после тога, што, такође, није уобичајена ситуација, наш врло упућени саговорник признаје да је "ипак све могуће".

Имајући у виду тренутно политичко расположење у Србији у вези са потписивањем ССП и ранију најаву Божидара Ђелића, потпредседника Владе Србије, да бисмо 28. јануара могли да потпишемо споразум са ЕУ, занимало нас је шта ће се догодити ако ЕУ, без давања посебне гаранције о поштовању територијалног интегритета Србије, понуди тај датум, а Србија га не прихвати? Минићева каже: – Ако се овакве поруке буду емитовале из Србије, наредних недеља, као што је почело прошле седмице, бојим се да ЕУ неће ни изаћи са таквом понудом.

Европска унија, свакако неће понудити потписивање ССП, ако претходно у Бриселу не схвате да овде постоји интерес да тај споразум буде потписан, сматра и наш други извор подсећајући да се у међународним односима "прво испипа терен, види се да ли је нека радња извесна, па се она и спроводи или не спроводи".

Уколико бисмо, ипак, потписали споразум са ЕУ 28. јануара, тај документ прво треба да буде ратификован у Скупштини Србије, и у парламентима држава чланица ЕУ, а потом одобрен и у Европском парламенту (простом већином). Судећи према досадашњој пракси, процес ратификације у европским земљама обично траје до две и по године. Да би тај документ био важећи, морају да га ратификују све државе чланице ЕУ.

На хипотетичко питање да ли би могло да се деси да нека држава о споразуму расправља знатно раније како га не би изгласала и тиме блокирала цео документ, објашњење је једноставно: влада дотичне земље не мора да ставља нешто на ратификацију да би та ратификација пропала, већ уопште неће ставити споразум на потврду у свом парламенту.

– Уколико се постигне консензус у самој ЕУ да се озваничи такав споразум, лично сумњам да би било која од држава чланица то блокирала – истиче Минићева.

До дана ступања на снагу ССП, примењује се тзв. Привремени споразум, за који није потребна ратификација у државама чланицама, (већ само ратификација у српском и европском парламенту), који би требало да буде потписан истога дана, када и ССП. Минићева наглашава да тај документ нашој привреди "омогућава бројне привилегије за наступ на тржишту ЕУ".

Привремени споразум чине, заправо, делови ССП и представљају његов "исечак". Чине га превасходно они делови споразума који се односе на слободно кретање робе, значи намењени су трговини са ЕУ и који су у искључивој надлежности Европске комисије.

А, да ли би могло да се очекује да неко у Европском парламенту искаже своје неслагање са Привременим споразумом и да он на тај начин врло брзо буде блокиран? То је мало вероватно, јер је за његову потврду предвиђена "процедура пристанка", што значи да се о њему не не расправља.

Тешко је очекивати и да ће било која земља чланица блокирати процес, ако једном дође до обостране политичке воље да се тај споразум закључи, мисли Минићева и додаје да се то није догодило до сада.

– Једино ми бисмо могли да направимо такве инциденте да се споразум доведе у питање – наглашава она.

Иначе, Привремени (назива се још и "прелазни") споразум траје све док ССП не ступи на снагу.

Разлике у ставовима, теоретски гледано, могле би да се појаве и у самом процесу ратификације ССП у државама чланицама. Како? "Тако што поједине државе могу да тај споразум гурну украј и да се не обазиру на њега, све док се не испуне њихови одређени услови".

Досадашњи план Србије био је, иначе, да истог дана када буде потписан споразум са ЕУ затражимо и статус кандидата.

Да би нам тај статус евентуално одобрили, председавајућа ЕУ мора да сазове све државе чланице и да их упозна са захтевом да наша држава жели да постане чланица ЕУ. Уколико процене да је тај захтев реалан, Европска комисија добија, онда, мандат да испита спремност за ЕУ. У том тренутку, Комисија почиње и рад на фамозном упитнику, од неких 4.000 питања, који би били достављени нашој страни. Након добијених одговора, Европска комисија би саставила мишљење о спремности Србије да, у догледно време, постане држава чланица. Уколико је то мишљење позитивно, ЕУ даје статус кандидата и одређује датум почетка преговора о чланству. До актуелне евродилеме, рачунало се да би Србија статусу кандидата могла да се нада крајем 2008. године.
Биљана Чпајак

--------------------------------------------------------------------------

Чуркин: Тема Косова остаје на дневном реду

СБ УН Москва/Њујорк – Амбасадор Русије при УН Виталиј Чуркин најавио је јуче да би средином јануара могло да се одржи следеће заседање Савета безбедности Уједињених нација, које ће бити посвећено разматрању рада мисије УН на Косову, оцењујући да је реч о суштински важној седници.

Тема Косова остаје на дневном реду Савета безбедности УН, као и званични нацрт председничке изјаве Савета који је предложила Русија, изјавио је Чуркин руским новинарима у седишту УН у Њујорку, додајући да НАТО и Европска унија "немају овлашћења за решење тог питања". "Само Савет безбедности УН може да доноси одлуке које могу бити донете након договора између Београда и Приштине", истакао је Чуркин и поновио да за свако европско војно или цивилно присуство на Косову мандат мора да одобри СБ УН, јавила је агенција Итар-Тасс.

Према агенцији РИА Новости, Чуркин је рекао да је од суштинске важности седница на којој средином јануара треба да буде размотрен извештај Мисије УН на Косову (Унмик). "На тој седници планира се присуство једног од функционера Србије", рекао је Чуркин.

Према његовој најави, Русија би до тог датума могла да представи Савету безбедности УН неке елементе "мапе пута" за решавање статуса Косова на основу компромиса Београда и Приштине.

Према Чуркиновим речима, после седнице СБ од 19. децембра, "мапа пута" могла би да представља додатни стимуланс за продужетак преговарачког процеса о будућем статусу јужне српске покрајине.

Разраду таквог документа неопходно је водити на основу Резолуције 1244, норми међународног права и Повеље УН, нагласио је Чуркин.

То би омогућило, с једне стране, уважавање интереса страна и приоритете водећих међународних фактора у решавању косовског питања, а с друге, да се означи путоказ кретања страна ка сагласности, укључујући и путеве њихове заједничке евроинтеграционе перспективе, рекао је руски дипломата.
Танјуг