Трострука радост после 13 година ишчекивања

Лесковац – У дому Дејана и Анкице Митровић у селу Стајковце, између Власотинца и Лесковца, ни после 13 година чекања није згаснула нада да ће једног дана имати потомство. Сада се тај сан остварио вишеструко – Анкица је родила тројке, па је дом Митровића испуњен пажњом и љубављу према Дуњи, Димитрију и Давиду, о којима се осим срећних родитеља, старају и Дејанова мајка Мирјана и отац Часлав. Радост Митровићевих дели читаво село, стално долазе рођаци и комшије и нуде помоћ новопеченим родитељима.

– Дуњица је нешто гласнија од своје браће, што није небитно, јер, увече, ко први заплаче, први и иде на купање – открива нам Анкица, додајући да је после толико чекања, њена животна жеља намах испуњена: „Да сам могла да бирам, изабрала бих да имам кћерку и два сина”, каже нам.

Стајковачке тројке зачете су и рођене у Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт” у Београду. Дуња је рођена са 1.750 грама, Димитрије је био педесет грама лакши, а кад су ставили Давида на вагу, језичак је показао једва 1.400 грама. Рођени су са седам и по месеци, па су морали да проведу у инкубатору више од два месеца док достигну тежину од по два килограма.

            Анкица и Дејан упознали су се као веома млади – њој је било шеснаест, а њему двадесет две. После венчања, пролазиле су године, али принове није било. И онда су, после мноштва других покушаја, одлучили да се пријаве за државни програм вантелесне оплодње „Хиљаду парова у Србији”.

– На списку за вантелесну оплодњу по програму Владе Србије били смо на 1730. месту и можда би чекали још пет година, да нам резултати нису били одлични, па су нас позвали одмах. У ГАК-у је све ишло добро, захваљујући докторкама Елијани Гарилејић и Биљани Арсић, као и тиму који спроводи програм вантелесне оплодње – каже нам Анкица, а Дејан не пропушта да помене и друге стручњаке који бдију над њиховим тројкама:

– О Дуњи, Димитрију и Давиду и даље брину лекари из „Народног фронта”, а стручну помоћ пружа нам и неонатолог Миле Поповић из Лесковца. За сада све иде нормално. Знао сам да ће Анкица да роди тројке, али сам ипак с великом неизвесношћу ишчекивао вест из Београда. Био сам на послу у Нишу када су ми јавили. Срећа је утолико већа, што су у почетку поједини лекари предлагали да се због смањења ризика одстрани један плод, али ми нисмо пристали, већ смо све препустили божјој вољи – истиче Дејан.