НИС тражи још монопола

Управни одбор Нафтне индустрије Србије, судећи по предложеном дневном реду који ће се наћи на данашњој седници, лек за губитке види једино у даљем задржавању и учвршћивању монопола на домаћем тржишту.

Уколико ове тачке дневног реда прођу данашњу седницу НИС ће затражити монопол на увоз евродизела који се сада једини слободно увози у нашу земљу, уз додатну увозну царину која (ни мање ни више) треба да буде толика да покрије разлику у цени између увозног и домаћег евродизела. Циљ је стимулисати потрошњу домаћег евродизела.

Извор близак Управном одбору ове компаније каже да би се до краја године избегао минус од око 14 милијарди динара, колико НИС процењује да би могао забележити ако се ургентно ништа не предузме у смањивању трошкова, НИС ће морати да добије мноштво повластица.

Упитан да ли то значи да ће се руском већинском власнику изаћи у сусрет тиме што ће се убудуће преполовити слободан увоз евродизела, извор близак УО то потврђује, напомињући да је то једини начин да се на српско тржиште уведе ред када је у питању увоз овог горива. Односно прекине с шверцом који је узео маха.

Према његовим речима, у Србију се под „евродизелом” годишње увезе око 700.000 тона овог деривата, што је четвртина укупних потреба. Много је већи проблем што републички буџет на шверцу губи милијарде динара.

Увођењем царина на увозни евродизел, које уопште неће бити мале, под евродизелом у Србију више неће моћи да се увози обичан дизел Д2, петролеј или лож-уље које се потом продаје по ценама упола нижим него што је цена на пумпама. Оваква мера би НИС-у донела око милијарду динара прихода и, како ствари стоје, српски део Управног одбора ће је данас на седници највероватније подржати.

Разлог више да се овакав предлог „Гаспромњефта” подржи, овај извор поткрепљује тврдњом да је Рафинерија нафте Нови Сад још почетком априла отпочела производњу евродизела европског квалитета.

Могућности за производњу процењене су на око 20.000 тона евродизела месечно, а добијени производ по свом квалитету у потпуности одговара увозном евродизелу, категоричан је овај извор.

Што се тиче захтева за повећања цене услужне прераде с 33 на 53 долара по тони (како тражи „Гаспромњефт”), то неће ићи баш глатко, јер сагласност српске стране за такву одлуку не постоји. Цена услужне прераде у Србији мора бити идентична оној у региону где се креће од седам до девет долара по барелу. НИС, међутим, не сме због тога да спречи остале прерађиваче да прерађују нафту у домаћим рафинеријама, већ да види из којих ће извора да покрије тај губитак за који процењује да би могао износити око 230 милиона динара.

Разлог зашто овај предлог УО неће добити зелено светло јесте то што би се на тај начин аутоматски повећала цена горива на пумпама у просеку за око четири динара, а гориво у Србији је ионако најскупље у региону.

Добра воља државе да им се помогне поправила би конто НИС-а за више од шест милијарди динара, и то само тиме што би се донела нова уредба по којој би се у земљу увозило 50 одсто евродизела.

Исти извор не може да потврди да ли ће данас доћи до смене Дмитрија Малишева, председника УО НИС-а, напомињући да њега бирају чланови УО, а Скупштина тај предлог усваја или одбацује. Да би данас био смењен потребно је да свих пет руских представника гласа за његов одлазак. Представници српског дела ће вероватно бити уздржани од гласања, каже овај извор, напомињући да је могуће да до смене Малишева дође на некој од наредних седница. Али уколико се то догоди, онда ће вероватно с њим отићи и први човек НИС-а Кирил Кравченко.

Јасна Петровић