Мајкл Џексон умро у загрљају порцеланске лутке

Од нашег дописника
Вашингтон, 30. јула – Последњу ноћ Мајкл Џексон провео је припијен уз порцеланску лутку у хаљиници, величине детета, тврди неименовани извор из полицијске станице Лос Анђелеса. Детективи су пронашли ову играчку на кревету на коме је, вероватно од последица убризганих анестетика, у ноћи између 24. и 25. јуна Мајкл упао у кому.

Своју спаваћу собу, како излази на видело, краљ попа је последњих месеци претворио у сметлиште, а нико од особља у изнајмљеном замку у околини Лос Анђелеса није смео да у њу улази. Уз Мајклове играчке, свуда по овој пространој одаји побацана су изврнута одела, ципеле, мараме, шминка, каишеви и боце са кисеоником. Оне су служиле за прву помоћ приликом убризгавања анестетика који се иначе по правилима дају пацијентима само у болничким условима пред хируршке захвате.

Док су други становници Калифорније већ почели да се хладе расхладним уређајима, Мајкл је инсистирао да се усред лета камин на гас одврне на најјаче, јер „стално му је било хладно”. Очевици кажу да је Мајкл спавао у несносно загушљивој врућини. Зидови су били облепљени порукама које је својеручно исписивао: „Деца су слатка”, „Деца су невина”…

У јавност излазе нове бизарности из последњих дана живота ексцентричног музичара, док се чека на резултате аутопсије, која ће по последњим обавештењима, каснити још недељу дана. Некадашња нутриционисткиња Шерлин Ли припремала му је неколико месеци сокове од воћа, јер он, како додаје, није хтео да једе и није подносио чврсту храну. Патио је од несанице, а ипак је стално тражио да му се припреме пића са кофеином. О јануара до априла, колико је Шерлин радила код Џексона, он је очајнички покушавао да се енергетски припреми за најављену турнеју од педесет концерата у Лондону. Своју децу Принса Мајкла Првог (12), Парис (11) и Принса Мајкла Другог (7) није подвргавао овим нутриционистичким експериментима.

Они су јели нормалну здраву храну. Сви заједно седали би за сто да вечерају. Ту је увек био и Мајкл, који никада „није био гладан”. Али је као примеран отац желео да са децом учествује у вечерњем окупљању око стола.

У априлу је, по њеним речима, први пут од ње тражио пропофол, познат и као диприван, како би могао да заспи. „Уморан сам од разних пилула за спавање, хоћу да заспим моментално, не желим да чекам да ми сан дође на очи. Хоћу да ме он обори”, наводно је говорио. Покушао је да је умири тврдњом да то није опасно, да ће све бити у реду, да ће бити под лекарским надзором.

Како је све то изгледало на сам дан његове смрти, испричала је Каи Чејс, шеф кувара у луксузном здању које је Мајкл изнајмљивао за кирију од сто хиљада долара месечно. Предосетила је да нешто није у реду када се доктор Мареј (његов лични лекар који му је сваке вечери убризгавао анестезију) није појавио да однесе доручак у Мајклову собу. То је била јутарња рутина, док је Каи сваког јутра хранила троје деце у трпезарији.

Доктор Мареј је, како она каже, остајао са Мајклом и кад је она увече после вечере одлазила својој кући. Претпоставља се да је ту проводио ноћ, јер она би га ујутру приликом доласка на посао ту затицала. Такође, открива да је Мајкл ујутру после доручка силазио увек са две боце кисеоника.