Рафинерија трује по закону

„Ми нисмо тровачи Панчева”, понавља неколико пута млади директор НИС-ове Рафинерије у Панчеву Владимир Гагић. Иако свестан да ће на себе навући гнев суграђана, он у разговору за „Политику” наглашава:

„Прича о екстремном загађењу Панчева је мит, али биће потребно пуно времена за успостављање поверења становништва у јужној зони града.”

Јуче је мониторинг систем за мерење аерозагађења Секретаријата за заштиту животне средине Панчева у селу Војловица, које се налази надомак постројења за прераду нафте и увек буде прво на удару хемијске индустрије, показао 19,2 микрограма бензена по кубном метру, између седам и осам часова ујутру. Два сата касније, количина канцерогеног бензена у ваздуху спустила се на минимум.

„Још дишем, дакле, жив сам”, каже Гагић, који објашњава да истог тренутка, када количина бензена у ваздуху у Војловици достигне 25 микрограма по метру кубном, претакање деривата се обуставља. Закон прати средњу концентрацију бензена на годишњем нивоу. Дакле, према прописима, аерозагађења нема. Сат времена повећане концентрације бензена и осталих угљоводоника у ваздуху дневно, у преводу, значи – чист ваздух.

На питање да ли Рафинерија трује Панчевце, Гагић одговара бирајући речи: „Ми не трујемо, ми емитујемо по закону”. Главни менаџер је у току радног времена први човек најопаснијег места у Панчеву, а када дође са посла, обичан је становник најугроженијег српског града. Има бебу од шест месеци и није забринут за њено здравље.

Од 16. јула, грађани Панчева су девет дана били изложени непрестаном аерозагађењу, да би снажан северозападни ветар од недеље рашчистио отрове у ваздуху. С обзиром на то да у јужној зони, надомак Панчева, већ неколико месеци не раде погони „Петрохемије”, док „Азотара” више од годину дана мирује, становници банатског града и општинске власти су као јединог кривца за ново тровање именовали Рафинерију. Новинари „Политике” су тражили да уђу у погоне НИС-ове златне коке.

Члан градског већа за заштиту животне средине Владимир Деља затражио је прошле недеље такође да два бела комбија са мерним инструментима – зову их мобилни мониторинг – уђу у погоне Рафинерије и измере аерозагађење.

Директор Рафинерије каже да ће то дозволити и гарантује да „у Рафинерији није било недозвољених активности”.

Али што изазива сумње у Рафинерију је чињеница да су се отрови у ваздуху појавили 16. јула, баш на дан када је, после ремонта, активирано постројење за производњу разних компоненти бензина.  

„Понављам, није било никакве хаварије. Узроци аерозагађења су били лоши метеоролошки услови. Постоји појава која се зове термичка инверзија и јавља се у јутарњим сатима. Не сме се занемарити ни утицај саобраћаја и остале индустрије, попут асфалтних база”, тврди Гагић.

Панчевци, међутим, са иронијом слушају оваква објашњења.

Гагић тврди да узбуне настају због једночасовних ексцеса, али да нема двадесетчетворочасовних одступања. Указује да је пет микрограма бензена по кубном метру у ваздуху концентрација која ће бити дозвољена у земљама Европске уније 2010, а у Србији до 2015. године.

„Рафинерија је према месечним извештајима са мониторинг система градских власти, у селу Војловица, који се објављују од октобра 2005. године, спустила загађење испод пет микрограма бензена по кубном метру још у септембру 2007. године. То је последица нашег улагања од 60 милиона евра у екологију. Следе још два важна пројекта, вредна 50 милиона евра – реконструкција претакалишта и постројења за производњу разних врста бензина, што подразумева уклањање прашкастих материја из димног гаса.”

Изван климатизоване директорове сале за састанке у дворишту, радници одлазе кућама. На врху димњака, на којима су постављени фабрички системи за мерење аерозагађења, букти рафинеријска бакља. Пролазници се осећају као да су заронили главу у резервоар на бензинској пумпи.

„Ово није парфимерија”, смеје се радник на најзагађенијем месту Панчева. Око километар од управне зграде, поред џиновских резервоара, десетак цистерни чека на утоварним местима. Највећа испарења забележена су управо овде. Када је дан добар, месечно се пуни 200 до 300 камиона. Директор је рекао да су реконструисана, али, да сви камиони-цистерне немају уређаје компатибилне са новом технологијом.

Александар Апостоловски

---------------------------------------------------------

НИС обнавља претакалиште на Дунаву

„НИС планира да купи покретну јединицу за мониторинг, како би се било где, у Рафинерији или граду, мерио ниво аерозагађења. Спремни смо да финансирамо све што је потребно Панчеву за помоћ у заштити животне средине”, каже Владимир Гагић. Према његовим речима, аутопретакалиште и железничко претакалиште су реконструисани, тако да се испарења посебним уређајима враћају у резервоаре. Једно од „најсумњивијих” места за емитовање отрова, претакалиште на пристаништу на Дунаву, још није обновљено. „То је инвестиција вредна 30 милиона евра. Ми то морамо и хоћемо да урадимо”, обећава директор Рафинерије.