Децембарска звезда

Биљка атрактивних цветова, децембарска звезда (или божићна звезда) много се гаји као саксијско цвеће, али и за резани цвет. Најраспрострањенија врста је Euphorbia pulcherrima или Poinsettia pulcherrima. Ова биљка потиче из Мексика, где расте као раскошни жбун који достиже висину и до два метра. Код нас се гаји као вишегодишња биљка (саксијска) у затвореном простору. У стану може достићи висину и преко метар. Има лепе и велике листове, који подсећају на лист храста. Прави цветови су на врху, скупљени у цваст жуте боје и неугледни. Међутим, лепоту биљци дају горњи листови који су пршљенасто распоређени и кад поцрвене личе на цвет, па се отуда мисли да је то цвет.

Због звездастог распореда црвених листова у време цветања, који су у ствари брактеје, а формирају се истовремено са цветом новембра-децембра, ова биљка се често назива децембарска звезда. За време цветања биљку треба држати на што светлијим и топлијим местима, дакле у просторијама окренутим ка југу. Никако јој не ваља мешати место, јер тада може да одбаци цветове, а понекад и листове. С обзиром на њено порекло, морамо јој обезбедити доста влаге обилним заливањем и орошавањем, прскањем листова млаком водом, а никад директно из водовода. Важно је у овом периоду цветања додати и неко од течних минералних ђубрива (једанпут недељно два грама на литар воде).

После прецветавања биљка полако одбацује најпре "цветове" - брактеје, а затим и листове. Тада треба престати с обилним заливањем исто тако и с додавањем минералних ђубрива, а биљку преместити на неко мање светло место и оставити је да "мирује" око осам недеља. За то време потребно је заливати мало, да не увене. Она одбацује све листове и остаје само стабљика.

У априлу, кад прође период мировања, биљку треба пресадити: потпуно одстранити земљу из саксије и отрести је са коренског система, затим узети једну мању саксију, на дно ставити парчад старих саксија и засадити биљку у земљу. Добро је таквој земљи додати неколико шака прегорелог стајњака и песка. Тада биљку добро залити, скратити је оштрим маказама на 10-15 сантиметара, што зависи од величине саме биљке, па поново оставити на исто место док не потера нове изданке. Треба је умерено заливати. Чим крену изданци, биљку преместити на светлије и топлије место и поступати као и кад је била са цветом.

Еуфорбија (децембарска звезда) размножава се резницама - пелцерима дужине 10 сантиметара. Резнице - пелцери узимају се обично почев од јуна до августа, а најбоље је то учинити одмах у јуну, да би биљка цветала у истој години.

Чим се одсече резница и то оштрим ножем, треба је потопити у суд са готово врелом водом и у њој је држати неколико сати, да би се спречило отицање млечног сока. Затим је забости у малу саксију и ставити на светло место, редовно је заливати и орошавати. У прво време током дана треба је 2-3 сата држати покривену фолијом или новином да се брже ожили. Ожиљену резницу пресадити и неговати исто као и одраслу биљку. Треба јој закинути (пинцирати) врх, да би се добила биљка са две а можда и три гранчице.