ЕУ одобрила Србији 250 милиона евра

Од нашег сталног дописника
Брисел, Београд – Европска комисија одобрила је 100 милиона евра за подршку буџету Србије као помоћ економској стабилизацији земље и за ублажавање социјалних последица кризе, саопштено је јуче у Бриселу. Сума од 100 милиона евра биће издвојена из претприступног фонда ЕК, а новац ће бити исплаћен Београду у две рате по 50 милиона евра. Први део у јесен 2009. године, а други у првој половини 2010. године.

Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) такође је одобрила Србији зајам од 150 милиона евра за изградњу дела аутопута између Ниша и Димитровграда.

Новац ове финансијске институције биће утрошен за изградњу десетак километара обилазнице око Димитровграда на потпуно новој траси за коју је завршена експропријација земљишта. На краку Коридора 10 према бугарској граници, дугом 90 километара, до сада је изграђено само 18 километара аутопута од Ниша до Просека.

Основна намена буџетске подршке, како су навели у ЕК, јесте помоћ у економском опоравку земље и помоћ грађанима да лакше преброде кризу, али је европски комесар за проширење Оли Рен истакао и да је подршка ЕУ од изузетне важности за наставак реформи.

„Подршка буџету Србије из фондова ЕУ помоћи ће Србији да изгура реформе које су у вези са европским интеграцијама и које би у супротном, с обзиром на то да је економска криза, биле одгођене за касније. На овај начин ми подржавамо напор Србије да се током економске кризе одржи на путу евроинтеграција”, казао је Рен.

Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић је за Танјуг изјавио да буџетска помоћ Европске комисије долази у правом моменту, јер приходи буџета Србије нису на очекиваном нивоу. Донација ЕУ, како је додао, представља и јасан знак солидарности европских пореских обвезника са српским пореским обвезницима.

Ђелић је објаснио да је реч о бесповратној помоћи која ће директно из буџета ЕУ ући у буџет Републике Србије о чему се преговарало још од октобра прошле године. Овај новац није наменски опредељен од стране ЕУ и ми ћемо моћи да га употребимо за све потребе наших грађана”, казао је Ђелић, и додао да постоје два услова за добијање средстава – наставак спровођења програма са Међународним монетарним фондом (ММФ) и спровођење законских и других промена које воде ка приближавању Србије ЕУ.

У саопштењу ЕК наведено је да је буџетски дефицит Србије нагло нарастао током текуће кризе, па су због тога Међународни монетарни фонд и Светска банка установили програм макроекономске стабилности. Европска комисија истакла је да је њена помоћ буџету Србије допуна ове иницијативе и нагласила да је важан критеријум за исплату потпуна усаглашеност са програмом ММФ-а.

Поред тога, ЕК је истакла неколико специфичних услова које Београд треба да испуни пре почетка исплате. То су краткорочне реформе у области управљања јавним финансијама и њихово усаглашавање са ЕУ. Србија ће такође осигурати да недавно усвојени закони о заштити конкуренције и о контроли државне помоћи ступе на снагу и да се ваљано примењују. Србија се такође обавезала да одржава и унапређује административне капацитете институција и тела важних за њену интеграцију у ЕУ, навела је ЕК.

Изградња деонице од Ниша до Димитровграда, на самој граници са Бугарском, омогућиће Србији да искористи свој положај транзитне земље за међународни саобраћај, оцењује ЕБРД у саопштењу.

– Овим зајмом, ЕБРД наглашава своју посвећеност подршци модернизације транспортне инфраструктуре у Србији. Изградња аутопута Е-80 је стратешки пројекат за Србију и регион. Она ће донети велике користи Србији у виду олакшања трговине и регионалне интеграције на Балкану – изјавио је Томас Мајер, директор пословне групе за саобраћај у ЕБРД.

Укупне трошкове изградње источног дела Коридора 10, од приближно 795 милиона евра, заједнички финансирају Република Србија, Светска банка и Европска инвестициона банка, а динамику изградње контролише лично Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру.

Тако је јуче надгледао радове на северном краку ове међународне саобраћајнице, финансиране из републичког буџета. Он је на градилиштима код Новог Сада и Суботице рекао да је задовољан квалитетом урађеног, али је од фирми ПЗЗ „Београд” и „Путева Ужице” захтевао да надокнаде заостатак у времену да би свих 20 километара аутопута било завршено до новембра, како је уговорено.

У Нибенс групи, под чијим окриљем послује путарско предузеће ПЗП Београд, признају да их је почетком лета обилна киша ометала да раде планираном динамиком, али тврде да су изгубљено време већ надокнадили и обећавају да ће десет километара аутопута од мађарске границе ка Новом Саду завршити неколико недеља пре рока.