Импресије студената са пута по Европи

Неки кажу да ће више младих одлазити из Србије када се Србија буде приближила ЕУ, али ја мислим супротно: колико год будемо ближе и брже на путу европских интеграција, толико ћемо се и сами модернизовати и развијати тако да ће бити и више могућности да задржимо младе. Јер, једна је ствар отварање граница и укидање виза што омогућава слободно кретање, а друга приближавање државе Унији. То је нешто много више од обичне визне либерализације. То је, између осталог, и приступање земље европским фондовима, захваљујући којима Румунија и Бугарска добијају по две милијарде евра годишње. То су средства која би требало да допринесу модернизацији, отварању нових радних места и напретку ових нових чланица ЕУ, а тиме и останку младих.

Питање је, међутим, колико ће ове шансе бити искоришћене, јер сваку земљу воде политичари и од њих у великој мери зависи какав ће тај пут приближавања стварно бити и колико ће трајати. Бугарској је, рецимо, био заустављен прилив средстава због тога што није успела да се супротстави корупцији.

И Србија, дакле, има шансу јер је пут извесног развоја земље утврђен кроз европске интеграције, али остаје да се види да ли ће те интеграција бити примарни циљ наших политичара. С тим што пут европских интеграција није измишљање ничега новог! Зашто бисмо сами смишљали неке реформе кад можемо користити искуства других који су већ постали равноправни чланови ЕУ. Европски покрет у Србији кроз пројекте сарађује са организацијама у Словачкој и на тај начин преносимо њихова искуства из процеса приближавања ЕУ која можемо применити овде. Све ово кажем зато што верујем да ће убрзани пут европских интеграција створити нове перспективе младима у Србији, нова радна места и извесну будућност.

Сам чин отварања граница може, међутим, донети проблеме земљама попут наше, јер ЕУ већ има програме пријема дефицитарних струка, па ће и грађани Србије моћи да добију четворогодишње радне визе. Ми и сад имамо билатералне програме са неким од земаља ЕУ (Чешка, Мађарска), али кад такве програме будемо имали и са другим земљама чланицама, онда то може да доведе до повећаног одласка.

Посебан увид у размишљања младих о одласцима Европски покрет у Србији већ пет година стиче кроз пројекат „Путујемо у Европу“, организујући једномесечни летњи боравак наших најбољих студената у земљама ЕУ (просек оцена изнад 8,5). Укупно је њих хиљаду досад било на овим путовањима. Са сваким од њих по повратку правимо интервјуе у којима је већина одушевљена мноштвом позитивних ствари које су видели у Европи и које би требало применити и код нас.

Прва импресија студената који лети путују по Европи је – чистоћа, уређеност. Затим, „једнакост у различитостима“: уочавају велико шаренило нација, раса, религија, али и то да нико никоме не смета; нема дискриминације мањина, чак ни оних сексуалних. Поред тога, сваки студент посебно уочава оно што је из домена његове будуће професије, тако да су студенти грађевинских факултета пуни утисака о грађевинским решењима које су тамо видели, студенти пољопривреде посматрају (из воза) како су распоређене пољопривредне парцеле, студенти медицинских факултета су запазили како функционише и колико брзо реагује служба хитне помоћи, студенти саобраћаја причају о саобраћају.

Многи су одушевљени оним што су видели, али после ових путовања помињу и потенцијале Србије, кажу – треба их само развити.

Уочили смо и то да се код већине непосредно после путовања појављује и права плима патриотизма. Кажу да имају жељу да остану у Србији и да учествују у њеном што бржем развоју.

Веома мали број њих је изјавио да би напустили Србију, док би други отишли у европске земље – али да усаврше своје знање и да се врате. Уколико би им био омогућен одговарајући простор за рад и усавршавање, сигуран сам да не бисмо дошли у опасност да изгубимо нашу младу интелектуалну елиту.

Европски покрет у Србији