Берза обара цену струје

Јевтинији увоз и киловат-сат на домаћем тржишту, куповина струје преко брокера-трговаца, берзанско трговање ЕПС-а... само су неке позитивне стране најављеног стварања берзе електричне енергије у Србији. Уколико би се убрзало њено формирање, берза у Београду би могла да постане централно место за купопродају струје у југоисточној Европи.

Драган Влаисављевић, директор Дирекције ЕПС-а за трговину електричном енергијом, каже да је идеја да се направи берза која би прерасла националне оквире и преко које би се реализовао највећи број трансакција са електричном енергијом околних земаља.

– Нова берза у Србији звала би се СЕРПЕX и требало би да има европског стратешког партнера, јер је важно да се повежемо са неким ко је много јачи, већи и признатији и коме ће трговци и партнери моћи да поверују. На тај начин би се спречио могући картел који би у једној земљи могао да диктира цену електричне енергије. У овом тренутку најближи могући партнер била би уједињена Лајпцишка и Париска берза и у том случају у Београду би имали немачки, француски, словеначки и домаћи капитал – наглашава Влаисављевић.

Да би берза електричне енергије могла да почне да ради претходно треба да буде либерализовано домаће тржиште струје, што се тешко прихвата, јер би компаније и фабрике плаћали тржишну цену струје.

– Од тренутка формирања до почетка рада берзе потребно је да прође од 12 до 15 месеци. На берзи важи правило да се после трансакције новац одмах уплаћује, јер ако до тога не дође, углед берзе одмах пада. И мора да има одређени број понуђача и купаца како би се остварила добра ликвидност– сматра Влаисављевић.

Никола Рајаковић, државни секретар у Министарству енергетике, каже да је најава берзе електричне енергије дефинитивна оријентација од које ће највише користи имати ЕПС. Он додаје да Закон о енергетици није сметња увођењу берзе, али да ће се у његовим изменама још експлицитније формулисати правни оквир за берзанско пословање.

– Сигурно је да ће држава преко Електромреже Србије остварити комплетну контролу над радом берзе. Правила за њен рад и софтверски алати неопходни за рад биће на време припремљени. Предности увођења берзе су не само у дефинисаним и отвореним правилима трговања електричном енергијом, већ и у развоју тржишних и технолошких знања повезаних са радом специфичног тржишта електричне енергије, јер је струја роба посебне врсте – истиче Рајаковић.

Влаисављевић сматра да би берза електричне енергије довела до бољих економских односа између свих делова електроенергетског сектора, нарочито успостављањем референтних цена електричне енергије и услуга на тржишту. Он додаје да би држава законом требала да натера купце у Србији који су већ сада квалификовани да изађу на тржиште и на њему купују струју. Таквих купаца у Румунији тренутно има 250.

Берзе су успешне онолико колико су ликвидне и то ће за српску берзу електричне енергије бити кључни тест успеха. Румунска берза OPCOM, на пример, последњих година је у великој експанзији, а кључ тог успеха лежи у чињеници да су сви тамошњи произвођачи електричне енергије обавезни да део своје производње пласирају на тржиште преко берзе. Тиме се стимулише раст тржишта, а произвођачима се омогућава да остварују веће приходе.

У случају берзе у Србији за сада, међутим, нема најава да ће, рецимо, ХЕ „Ђердап”, ХЕ „Бајина Башта”, ТЕНТ „Никола Тесла” или било који други произвођач енергије у оквиру ЕПС-а имати сличну обавезу. Јер, без овог услова берза у Србији неће имати пуно шанси за успех.

Александар Обрадовић, директор ЧЕЗ-а у Србији, каже да не постоји универзална берза електричне енергије у Европи и да свака држава за себе уређује тржиште струјом. Међутим, постоје групе земаља које су регулаторно блиске, и које су отвориле врата слободној берзанској трговини.

– Када говоримо о берзи струјом говоримо о „велепродајном тржишту”, тј. тржишту између разних електропривреда које између себе тргују као и између великих купаца енергије. Нисам упознат са берзом код које би обични потрошачи могли да купују у Европи. Код берзе електричне енергије цена се формира тржишно, али постоје нека правила која стандардизују типове уговора као и количине по којима се струја тргује – каже Обрадовић.

Истовремено са најављеним стварањем правних, економских и информатичких услова за отварање берзе, ради се истовремено на отварању граница и омогућавању да електроенергетска предузећа из региона могу да учествују на тржиштима више земаља. Да би нека компанија могла да продаје електричну енергију на страној берзи мора да има „ћерку“ фирму у одређеној држави. У Србији је лиценцирано више од 30 предузећа за трговину електричном енергијом које су потенцијални учесници на отвореном тржишту електричну енергије.

-----------------------------------------------------------

Тржиште као предуслов

– Идеја о стварању берзе електричне енергије у Србији је добра и треба је поздравити. Берзе подразумевају постојање тржишних услова, а продаја енергије по тржишним ценама је основни предуслов за нормалан развој енергетике, изградњу нових електрана, поспешивање енергетске ефикасности и развој обновљивих извора, каже Ненад Савић, директор комуникација компаније ЕФТ.

За разлику од традиционалних, берзе електричне енергије раде у виртуелном простору. Као што показује пример ЕФТ, који свакодневно тргује на седам берзи, може се седети у Београду или било где другде, а бити значајан учесник на берзи у Лајпцигу, Риму, Бечу или Букурешту.

– Сви учесници на овим берзама су обавезни да прођу кроз ригорозну процедуру лиценцирања на основу које се установљава њихова техничка и финансијска способност да тргују на овим платформама. Међународне берзе електричне енергије су регулисане и вођене строгим правилима, каже Савић.

Дејан Спаловић