Промет у НБА пазарним данима милијарду долара

Као некада у филмовима о Дивљем западу, када је знак трубе означавао почетак трке за освајање парцела у време „златне грознице“, данас је то за НБА 1. јул, датум од кога је клубовима дозвољена трговина слободним агентима, док је од 8. јула омогућено склапање договорених послова.

Кошаркаши у овој категорији се деле на „заштићене“ (домаћи тим у одређеном року може да истом сумом парира понуди потенцијалног купца и тако задржи играча) и „незаштићене“ (победник је ко да више).

Да ионако високе цене „непосредних прозвођача“ не би отишле небу под облаке смишљено је ограничење плата, идентично за све екипе. У сезони 2009/10 „селери кеп“ је тек други пут од устоличења смањена (измишљена је 84/85 и износила је 3.600.000 долара), па ће на благајнама клубова играчи примити 57.700.000 долара (2008/09 била је 58.680.000 долара). Али пошто је смисао капитализма у слободном протоку новца, постоји и „такса на луксуз“. Горња неопорезована граница за трошкаџије је 69.920.000 (2008/09 - 71.150.000) долара: тим који премаши ову суму на сваки „долар плус“ дужан је да у касу лиге уплати исту количину пара, па ко воли нек изволи.

Како неко од власника не би изигравао кир Јању озакоњен је и „минималац“ – 43.275.000 долара по тиму.

И ту се не завршава прича, пошто рецесија америчке привреде није заобишла ни најјачу кошаркашку лигу на свету. Економске пројекције кажу да ће се „селери кеп“ за 2010/11 кретати у распону између 50.400.000 (мања зарада од пет процената) и 53.600.000 долара (за оволику суму предвиђен је пад прихода од 2,5 процената у односу на 2009/10).

Наравно да ту није крај заврзламама економско – правне природе. На пијаци слободних агената много је разноразних изузетака и олакшица за екипе и све се углавном своди да „правило мог правила има своје правило“. Али, кад се подвуче црта зна се пут сваког утрошеног цента био он „луксузан“ или не.

У таквој клими и предосећајући шта се ваља иза брега свако ко је могао трудио се да обезбеди што угоднију позицију за чекање ни мало охрабрујуће 2010. Пара ће бити мање, а тек следеће године године пазарни дани обиловаће „робом“ највишег квалитета јер ће клубови утркивати за наклоност Леброна Џејмса, Двејна Вејда, Криса Боша и још неколицине „првокатегорника“.

Први је ногу повукао Кливленд довођењем већ времешног (37 лета), али и даље висококвалитетног центра Шакила О Нила (Феникс). „Дизел“ или „Велики Аристотел“ (нама је необјашњива, чак и вербална, веза са знаменитим античким философом) доведен је у „Коњанике“ како би Џејмсу помогао у освајању првог шампионског прстена. Ако и 2009/10 извиси у настојањима у походу на врх, трофеја „гладан“ Џејмс ће готово сигурно спаковати кофере и напустити Кавалирсе.

Скрштених руку на „Истоку“ нису била ни остала два кандидата за велико финале. Бостон је купио такође ветерана, крилног центра Рашида Валаса (Детроит), док је у Орландо стигао Винс Картер (Њу Џерси), најзапаженији у улогама бека шутера и ниског крила.

На „Западу“ најбоље су прошли Лејкерси: ем су из Хјустона своме шампионском царству приволели Рона Артеста (у супротном правцу отишао је Тревор Ариза), ем су по свему судећи успели да задрже Ламара Одома, веома битну карику у ковању овогодишње титуле првака.

Одличним бизнисом може да се подичи и Сан Антонио чији су нови чланови постали одлични играчи Ричард Џеферсон (Милвоки) и Антонио Мекдајс (Детроит). Овим потезом „Мамузе“ су послале сигнал супарницима да још увек нису за старо гвожђе.

Међу овим клубовима готово сигурно налази се и будући шампион НБА. И остали тимови су се укључили у куповину, али то је ипак рад на дуже стазе јер је „бинго“ намењен великој петорци.

Тако су у прелазном року Далас, Торонто, Орландо и Мемфис између себе „завртели“ осморицу кошаркаша и нешто „кеша“. У послу „ја теби, ти мени“ највише су профитирали Далас (Шон Мерион) и Торонто (Хидо Туркоглу). Детроит је са Беном Гордоном (Чикаго, са 56.000.000 долара за пет сезона највећи досадашњи трансфер) и Чарлијем Вилановом (Милвоки) добио младост, али је пут до старих стаза славе на дугачком штапу.

Поред слободних агената уговорне обавезе су потписиване и са „почетницима“ са драфта тако да је збирни промет у овом тренутку негде око милијарду долара.

А да се у НБА не може живети од минулог рада, ма колико он био вредан, сведочи и податак да некада скоро беспрекорни плејмекер и МВП лиге Ален Ајверсон још увек није пронашао ново ухлебље...

Ратко Павловић