Promet u NBA pazarnim danima milijardu dolara

Kao nekada u filmovima o Divljem zapadu, kada je znak trube označavao početak trke za osvajanje parcela u vreme „zlatne groznice“, danas je to za NBA 1. jul, datum od koga je klubovima dozvoljena trgovina slobodnim agentima, dok je od 8. jula omogućeno sklapanje dogovorenih poslova.

Košarkaši u ovoj kategoriji se dele na „zaštićene“ (domaći tim u određenom roku može da istom sumom parira ponudi potencijalnog kupca i tako zadrži igrača) i „nezaštićene“ (pobednik je ko da više).

Da ionako visoke cene „neposrednih prozvođača“ ne bi otišle nebu pod oblake smišljeno je ograničenje plata, identično za sve ekipe. U sezoni 2009/10 „seleri kep“ je tek drugi put od ustoličenja smanjena (izmišljena je 84/85 i iznosila je 3.600.000 dolara), pa će na blagajnama klubova igrači primiti 57.700.000 dolara (2008/09 bila je 58.680.000 dolara). Ali pošto je smisao kapitalizma u slobodnom protoku novca, postoji i „taksa na luksuz“. Gornja neoporezovana granica za troškadžije je 69.920.000 (2008/09 - 71.150.000) dolara: tim koji premaši ovu sumu na svaki „dolar plus“ dužan je da u kasu lige uplati istu količinu para, pa ko voli nek izvoli.

Kako neko od vlasnika ne bi izigravao kir Janju ozakonjen je i „minimalac“ – 43.275.000 dolara po timu.

I tu se ne završava priča, pošto recesija američke privrede nije zaobišla ni najjaču košarkašku ligu na svetu. Ekonomske projekcije kažu da će se „seleri kep“ za 2010/11 kretati u rasponu između 50.400.000 (manja zarada od pet procenata) i 53.600.000 dolara (za ovoliku sumu predviđen je pad prihoda od 2,5 procenata u odnosu na 2009/10).

Naravno da tu nije kraj zavrzlamama ekonomsko – pravne prirode. Na pijaci slobodnih agenata mnogo je raznoraznih izuzetaka i olakšica za ekipe i sve se uglavnom svodi da „pravilo mog pravila ima svoje pravilo“. Ali, kad se podvuče crta zna se put svakog utrošenog centa bio on „luksuzan“ ili ne.

U takvoj klimi i predosećajući šta se valja iza brega svako ko je mogao trudio se da obezbedi što ugodniju poziciju za čekanje ni malo ohrabrujuće 2010. Para će biti manje, a tek sledeće godine godine pazarni dani obilovaće „robom“ najvišeg kvaliteta jer će klubovi utrkivati za naklonost Lebrona Džejmsa, Dvejna Vejda, Krisa Boša i još nekolicine „prvokategornika“.

Prvi je nogu povukao Klivlend dovođenjem već vremešnog (37 leta), ali i dalje visokokvalitetnog centra Šakila O Nila (Feniks). „Dizel“ ili „Veliki Aristotel“ (nama je neobjašnjiva, čak i verbalna, veza sa znamenitim antičkim filosofom) doveden je u „Konjanike“ kako bi Džejmsu pomogao u osvajanju prvog šampionskog prstena. Ako i 2009/10 izvisi u nastojanjima u pohodu na vrh, trofeja „gladan“ Džejms će gotovo sigurno spakovati kofere i napustiti Kavalirse.

Skrštenih ruku na „Istoku“ nisu bila ni ostala dva kandidata za veliko finale. Boston je kupio takođe veterana, krilnog centra Rašida Valasa (Detroit), dok je u Orlando stigao Vins Karter (Nju Džersi), najzapaženiji u ulogama beka šutera i niskog krila.

Na „Zapadu“ najbolje su prošli Lejkersi: em su iz Hjustona svome šampionskom carstvu privoleli Rona Artesta (u suprotnom pravcu otišao je Trevor Ariza), em su po svemu sudeći uspeli da zadrže Lamara Odoma, veoma bitnu kariku u kovanju ovogodišnje titule prvaka.

Odličnim biznisom može da se podiči i San Antonio čiji su novi članovi postali odlični igrači Ričard Džeferson (Milvoki) i Antonio Mekdajs (Detroit). Ovim potezom „Mamuze“ su poslale signal suparnicima da još uvek nisu za staro gvožđe.

Među ovim klubovima gotovo sigurno nalazi se i budući šampion NBA. I ostali timovi su se uključili u kupovinu, ali to je ipak rad na duže staze jer je „bingo“ namenjen velikoj petorci.

Tako su u prelaznom roku Dalas, Toronto, Orlando i Memfis između sebe „zavrteli“ osmoricu košarkaša i nešto „keša“. U poslu „ja tebi, ti meni“ najviše su profitirali Dalas (Šon Merion) i Toronto (Hido Turkoglu). Detroit je sa Benom Gordonom (Čikago, sa 56.000.000 dolara za pet sezona najveći dosadašnji transfer) i Čarlijem Vilanovom (Milvoki) dobio mladost, ali je put do starih staza slave na dugačkom štapu.

Pored slobodnih agenata ugovorne obaveze su potpisivane i sa „početnicima“ sa drafta tako da je zbirni promet u ovom trenutku negde oko milijardu dolara.

A da se u NBA ne može živeti od minulog rada, ma koliko on bio vredan, svedoči i podatak da nekada skoro besprekorni plejmeker i MVP lige Alen Ajverson još uvek nije pronašao novo uhleblje...

Ratko Pavlović