Четврт века "народне болнице"

Клинички центар Србије сутра обележава значајан јубилеј - 25 година од оснивања. Одувек је сматран "врхом пирамиде српског здравства", мада запослени памте и тешка, и боља времена: до деведесетих година ово је била престижна здравствена установа на врхунском нивоу, па су чак и лекари из Европе и Америке овде имали шта да науче, подсећа нас директор КЦС, професор др Војко Ђукић. Годишње овде се обави око 50.000 најтежих и најкомпликованијих хируршких интервенција, а од 90.000 до 100.000 грађана се лечи болнички.
- Сваке године обавимо више од милион прегледа. КЦС је оправдао своје постојање: ми смо данас народна, државна болница, а не болница за привилеговане или нечија партијска здравствена установа. Клинички центар не бира пацијенте, ни по тежини случајева, ни по старости пацијента или било ком другом критеријуму. Одавде лекари никога не враћају, не шаљу другима, већ збрињавамо оне које други не могу, а некада, нажалост, и неће. Зато могу са апсолутном сигурношћу да тврдим да је КЦС и даље водећа и најбоља здравствена установа у Србији - каже професор Ђукић.

Међу медицинским интервенцијама по којима КЦС суверено доминира, директор КЦС издваја операције на срцу и крвним судовима, нарочито збрињавање инфаркта у акутној фази. Овде се хируршки решавају најсложенији случајеви тумора мозга, тумори кичме, карциноми плућа, грла, једњака, желуца, дебелог црева, а ова установа у Србији обави и највећи број трансплантације бубрега. У току су и припреме за трансплантације јетре, панкреаса и срца, које би у наредној години требало да се обаве и у овој установи, али, како овде истичу, припремају се и опремају темељно да би трансплантације протекле успешно и са што мање компликација.

- Тврдим да је КЦС водећа установа у држави у области неурологије, неурохирургије, ендокринологије, онколошке хематологије, офталмологије, али и области малигних тумора у оториноларингологији и у многим другим областима. Од укупно 7.000 запослених - 1.400 су лекари, од којих је 400 у настави, што наш клинички центар чини највећом медицинском базом. Као и до сада, настављамо да у медицини будемо учитељи другима - каже наш саговорник.

Професор Ђукић примећује да на терцијарном, дакле најзахтевнијем и најкомпликованијем нивоу пружања лекарске помоћи, у последње време, постоји жеља појединих здравствених установа за непотребну афирмацију и истицање да уводе неке нове медицинске методе, а доктор Ђукић каже да се прећути да су неке од тих метода у комплексу института и клиника КЦС, у срцу Београда, урађене још пре 20 година.

Од нове године најављено је да ће збрињавање најтежих случајева, дакле на терцијарном нивоу, Клинички центар Србије под истим условима и начином плаћања делити са Војномедицинском академијом у Београду, на којој је у те сврхе уговорено 500 болничких постеља. Да ли у Клиничком центру ово доживљавају као конкуренцију, питамо професора Ђукића?

- Зашто бисмо отварање ВМА за цивиле сматрали конкуренцијом? Напротив, 500 кревета за лечење болесника је добродошло, али то ће нас само делимично растеретити. Желели бисмо да ВМА буде отворена за све категорије болесника и да већ следећег викенда на ВМА, на пример, уђе 700 пацијената, да се од тог броја прими више од 100, а оперише 50. Тако изгледају наши викенди, па се надамо да ће и на ВМА радити убудуће као и ми, најтеже и најкомпликованије случајеве, тако ћемо поделити и добро и лоше - одговара др Ђукић.

На неким институтима и центрима у оквиру Клиничког центра, упркос побољшању општих услова, још има несређених, вишепостељних соба и тоалета и купатила, који нису репрезентативни, али нас генерални директор уверава да су у последње време општи услови, а то укључује и хигијену и уређеност тоалета и соба, у већини института побољшани.

Најважније је да су на овим децембарским ниским температурама болничке собе најзад топле, јер је коначно урађен систем грејања, у који је уложено десет милиона евра. Такође, много старих прозора је замењено, кровова и инсталација промењено, а овај посао, према обећању надлежних, наставља се.

- Још важније, почетком године очекујемо пројектовање нове зграде Клиничког центра, а изградња централног објекта требало би да почне 2009. године. Завршетак радова очекујемо 2011. године, а то је важно за КЦС, за државу и све пацијенте. У току 2008. године, међутим, настављамо реновирање Института за неурохирургију, ортопедију, неурологију, ендокринологију, а планира се набавка апарата за зрачење, али и нове савремене дијагностике, као што је ПЕТ скенер - набраја само неке планове директор КЦС.

Пацијенти у Клиничком центру најчешће се жале на листе чекања и заказивање појединих дијагностичких процедура, прегледа и интервенција. Зашто се, на пример, на преглед скенером мора сачекати и два до три месеца ?

- Прво, пацијент који представља хитан случај не чека, већ одмах одлази и на снимање и на операцију када је то потребно. Укупно имамо пет скенера, али на свакој од ових машина уместо да се у току дана уради по 30 снимања уради се и више од 70. Ми имамо апсолутну преоптерећеност ових машина, а, с друге стране, имамо податке да у регионалним центрима искоришћеност скенера није већа од 30 одсто. Постоје листе чекања за операције на срцу или у ортопедији и поред тога што радимо и у дане викенда по посебном програму који плаћа Републички завод за здравствено осигурање, али тако је свуда у свету. На преглед код врхунског стручњака увек се чека, али вам тврдим да су наше листе чекања у односу на клиничке центре и сличне установе много краће - наводи др Ђукић.