Љубов на Церу због љубави

Шабац – Љубов Обухова, Рускиња с казахстанским пасошем, енергична жена у фармеркама и са сређеном фризуром, живи на Церу због љубави. Село Радовашница није нарочито ексклузивно, а још мање Милорадова кућа, верујте ми на реч. На 22 километра од Шапца, пут се сужава до оронулог Милорадовог дома на стубовима, таман толико да се једва мимоиђу аутомобил и евентуално мопед. Испред је паркиран „рено 4”, нешто старији и улупанији од оног из филма „Лов на зелени дијамант”.

Љубови се првих дана чинило да је заглављена у кутији. Због Милорада Ивковића дошла је из велике Русије у малу Србију, 2. јануара ове године.

Председник удружења „Сеоски праг” Слободан Николић, лидер ове невладине организације основане с циљем да пронађе супруге за нежење у српским селима, довео ме је до Радовашнице, како би представио успешни српско-руски пар. Слободан се 11 година бави проводаџисањем од националног интереса. Основао је НВО како би оженио око 250.000 момака који чаме у српским селима.

Виле из увоза

Прича о очајним српским домаћинима је савршено једноставна: момци од 25 до 55 година готово да немају шанси да се ожене нашим девојкама. Сеоске потенцијалне младе хоће у град по сваку цену, градске девојке неће на село.

Жена из „Фортуне”, београдске агенције за склапање бракова, рекла је недавно Слободану:

– Девојке искључиво траже мужеве у центру Београда. Неће ни да чују за периферију.

Пре него што смо пошли у Радовашницу, Слободан нам је отворио архиву свог удружења. Стотину патријархалних и стидљивих сеоских момака траже помоћ. Човек из Мачванског Метковића хоће да препише сву имовину будућој супрузи. Нема предбрачног уговора – све остаје њој, само да се усели на имање.

Слободан је свестан оне народне „Тражи виле око своје њиве”. Али, виле се не мотају око њива. Добро, кад неће наше, пожељне су виле из увоза. Онда су у „Сеоском прагу” анализирали које се жене најбрже навикавају на наш начин живота и дошли су до решења. То су Рускиње, Украјинке и Молдавке. Проблем је што су наши мушкарци некада били на цени, али сада су хит Американци, Британци, Италијани.

– Криви су и наши момци. Неће да се еманципују. Нек продају један хектар, па нек среде купатило. Морају да буду свесни да девојке из далеких земаља напуштају своје домова због економске кризе. Момци морају да уложе у љубав.

Слободан је прагматичан. Могао би да згрне паре радећи као брачни саветник. „Код склапања бракова на даљину, кључан је економски интерес. Касније прораде емоције.”

Пошто модерно проводаџисање подразумева технолошка знања, контакти с Рускињама, Украјинкама и Молдавкама се обављају преко Интернета. Најновији пример девојке која би хтела да нађе мужа у Србији преко „Сеоског прага” јесте учитељица из неке украјинске забити, која ради за плату од 100 долара. Згодна плавуша је послала своје фотографије средином прошлог месеца. Момци, кад вам кажем, одмах у акцију.

„Сеоски праг”, међутим, води рачуна да потенцијалне младе не доведе у опасност. Истражитељи НВО за склапање бракова обилазе младожење, проверавају их. Ако се контакт успостави, младожења мора да се отвори и плати пут. Дакле, прво он одлази млади на ноге, па ако се допадну једно другом, она долази у Србију.

До сада се око 300 момака венчало преко посредништва „Сеоског прага”. Хајде да видимо како је успео Милорад Ивковић, активиста НВО очајних домаћина.

Милорад на мрежи

Упознао је Љубов Обухову у Вороњежу. Она се бавила пејзажном архитектуром, он је радио на грађевини. Живели су 10 месеци заједно, али Милорад је морао назад у Србију. Она је стигла осам месеци касније.

Агилна Љуба, како је зову мештанке, преузела је кућу у своје руке. Милорад је морао да купи рачунар и инсталира га. Када се укључио на мрежу, скокнуо је до Шапца, купио руско-српски речник, а потом се учланио у библиотеку.

– Морао сам, натерала ме Љуба. Двапут месечно узима књиге и, уз речник, учи српски. Чита књиге о природи и екологији.

Љубов је из Вороњежа поставила ултиматум: „Долазим, али не желим да храним свиње и пилиће”.

Милорад је прогутао свој мачизам и пристао на услове. Прошлог викенда, отишли су на свадбу код комшије Раденка. Љуба се дружила са женама, увијала сарме, играла коло… Првих дана под Цером чудила се: „Како жене могу да иду у шуму по дрва”.

– Жене овде не воле себе. С Милорадом сам направила компромис. И заволела сам га јер је мушкарац с мозгом. Не волим када мушкарци само лупају шаком о сто.

Није јој јасно ни зашто жене у селу и њихови мушкарци крију осећања.

– Цмокнула сам Милорада пред свима на свадби. Људи су разрогачили очи. Гледали су ме као чудо које је слетело у село. Мужеви и жене се овде не држе за руке, не иду загрљени. Зашто?

Милорад једе месо, она га опомиње на холестерол и спрема салате. Досадан јој је живот домаћице. Када скува, опере и испегла одлази у дуге шетње и истражује шуму. Сакупља биљке и кува чајеве. Шета по шуми јер су шуме Цера савршене. Увече ради на компјутеру. Гледам Милорада и видим да је утонуо у чеховљевски спокој.

Она је већ стекла неколико пријатељица и биће занимљиво како ће реаговати мужеви традиционалисти на револуционарне идеје Љубове Обухове у учмалом свету патријархата, на 22 километра од Шапца.

Она је зарађивала више од њега у Вороњежу, али је ипак пошла за Милорадом. Жена с каријером, добрим примањима, еманципована и успешна оставила је своје троје одрасле деце из првог брака у Русији. Најстарији син најавио је долазак. Хоће да купи кућу у комшилуку.

Прескочићу перипетије које пар има око Љубине визе. Она ускоро одлази по папире у Казахстан, како би се коначно венчали.

Александар Апостоловски

-----------------------------------------------------

Бећарским порезом напунити буџет

Слободан Николић предлаже увођење бећарског пореза за градске младиће и девојке који не желе да се жене, односно удају. – Живе у граду и јуре каријере. Је л’ тако? Е, онда нека им држава ребне порез, па да видиш како ће да се напуни буџет. Скупиће се ту пара више него од ММФ-а. Није кнез Милош био блесав када је то учинио.

-----------------------------------------------------

Све је боље него празне колевке

Када је Жељко Васиљевић, државни секретар у Министарству за рад и социјалну политику,предложио да поправи демографску слику Србије довођењем најмање 100.000 жена из Вијетнама, Камбоџе, Лаоса и Бурме, које би се удале за српске нежење, изазвао је велики скандал. Једва је сачувао фотељу. О том пропалом плану Николић каже: – Све је боље него празне колевке.

На Пештери хуманитарна организација „Стара Рашка” покушава да споји момке из српских села с Пештери с невестама из Албаније. Склопљено је неколико бракова, који су показали да српско-албанска љубавна коегзистенција може бити веома успешна.