Турска зазире од "европских мудраца"

Специјално за "Политику"
Истанбул, 25. децембра – Одлука  ЕУ да формира "комитет мудраца" – који треба да пројектује визију Уније за време које тек долази – у Турској је примљена са приметним страховањем. Поготово зато што се на челу те групе нашао бивши шпански премијер Фелипе Гонзалес, који је својевремено – то у Анкари још није заборављено – изразио резерве према пријему прве муслиманске земље у Унију. И не само због тога. Иза ове идеје стоје две личности које се отворено противе пријему Турске у ЕУ: француски председник Никола Саркози, који би да гурне Анкару у некакву "медитеранску групу", и немачки канцелар Ангела Меркел која упорно говори о њеном "привилегованом партнерству", а не пуноправном чланству.

У Анкари не желе да чују за било какве заокрете. Она игра на једну карту: пуноправно чланство или – ништа. Турска очигледно рачуна на подршку Британије, Италије и Шведске, а можда још више на неспоран утицај на "старе Европљане" стратешког савезника с друге стране Атлантика, који сматра да Анкару не треба гурати у загрљај иранским и другим исламистима.

Година која се завршава није донела помаке у приближавању Анкаре и Брисела, иако су недавно отворени преговори о реформама у области здравства и заштите потрошача. "На леду" су и даље осам значајних поглавља, која су блокирана јер ЕУ тражи од Турске да отвори своје луке и аеродроме за грчке бродове и авионе, што ће рећи да призна Републику Кипар.

"Промена лидера једне земље не би требало да има утицај на обећања која су дата раније, када су октобра 2005. године почели преговори о уласку у ЕУ", дипломатски увијено је упозорио министар спољних послова Али Бабаџан. Он никога није именовао, мада је јасно да је пре свих мислио на председника Саркозија који инсистира на томе да се име Турске не везује за "чланство" и придруживање". У ту "неповољну политичку атмосферу" у Бриселу сада се уклопио и Гонзалес, који, наводно, има сличне ставове као и шеф Јелисејске палате. Свеједно што се објашњава да се "комитет мудраца" неће бавити границама Уније,  то питање сигурно неће моћи да се заобиђе.

Премијер Тајип Ердоган је, за разлику од свог шефа дипломатије, директно узвратио ударац председнику Саркозију, који Турској, која се пре две године нашла на путу ка ЕУ, покушава да извуче тепих испод ногу. "Уколико Француска верује да ће уз подршку само неколико земаља успети у томе – то је грешка. Турска је, и биће, одлучна да настави на европском путу", поручује Ердоган Саркозију очигледно рачунајући на разумевање које ужива у Лондону , Риму, Стокхолму и још неким земљама.

Премијер Турске, који је у младости био фудбалер, поручује Саркозију да се чак ни у спорту правила не могу мењати после почетка игре, на полувремену.

"Ако је Европа рекла ’да’ савезу цивилизација (а јесте), онда она не може а да не прихвати Турску", поручио је премијер Ердоган.

Француско противљење ће, у то нема сумње, још више подстаћи подозрење према ЕУ. Ентузијазам је, додуше, почео да сплашњава раније, заправо када је Брисел условио даље преговоре признавањем владе у Никозији. Главу сада дижу и радикални исламисти, који изнова тврде да Анкара треба да заборави ЕУ, да у њој нема места за једну исламску земљу јер је Унија била и остала – "хришћански клуб".