Лепенски вир: преисторија под мрежастим кровом

Челична конструкција од које ће бити направљен прозрачни мрежасти кров и коју ће превозити 60 шлепера, а која ће покрити површину фудбалског игралишта, стићи ће ове недеље у Лепенски вир како би била монтирана до октобра месеца изнад чувеног археолошког локалитета. Ово је у разговору за „Политику” рекао Синиша Темерински , архитекта саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе – Београд, који се Лепенским виром бави скоро десет година.

Темерински је додао да ће потом бити рађена инфраструктура, а да је планирано да груби радови буду у великој мери завршени до краја године. Тада би посетиоцима поново била отворена врата овог преисторијског насеља које је током једног миленијума (7000-6000 година п. н. е) било средиште јединствене културе.

Наш саговорник је сада коначно дочекао реализацију пројекта на којем је исцрпно радио са колегиницом, архитектом Маријом Јовин. Њихов пројекат је узео у обзир не само очување културне баштине, већ и туристички, научни и економски аспекат који ово место може да обухвати. Он, пак, значи да би уз археолошки локалитет били изграђени пристаниште са Центром за посетиоце, угоститељски објекат, апартманско насеље и Научно-истраживачки центар са бунгаловима за истраживаче и научнике.

Али, прво да подсетимо: прошле године су из Националног инвестиционог плана издвојена два милиона евра само за обнову Лепенског вира, за која је конкурисала Туристичка организација општине Мајданпек заједно са сектором за туризам Министарства економије и регионалног развоја. Први радови почели су у октобру 2008. О томе шта се до сада урадило, Синиша Темерински за наш лист каже:

– У јесен прошле године кренуло се од израде темеља и носећих зидова за челичну заштитну конструкцију изнад археолошког локалитета, која само у доњој зони има армирано-бетонске елементе а кров је, у ствари, фина мрежица која покрива локалитет. На њој ће бити уграђен лексан, поликарбонантни прозирни покривач који одаје утисак дневног светла. Лепенски вир је насеље на обали Дунава; ми смо га преместили седамдесетих година у брдо, да га не угрози вода и треба да га ставимо у објекат, али тај утисак затворености не сме да буде присутан већ насеље треба да изгледа као да је на отвореном. Сва станишта јесу окренута ка Дунаву, а затворена су према брду и тај принцип куће из Лепенског вира пренели смо и на челичну конструкцију која пружа отворени поглед ка води. Тиме смо сачували све визуре.

Наш саговорник каже како Лепенска кућа има своју геометрију – систем троуглова, и да је тај геометријски систем обновљен у овом челичном покривачу.

– Јесте да нас дели осам хиљада година, да је други материјал у употреби, али филозофија и геометрија су исте. До октобра ће све бити монтирано и та фаза је завршена. Локалитет је још увек под старом конструкцијом, а тек кад се све покрије новом демонтираће се стара кровна конструкција. Тада ће почети конзерваторски радови као и радови на електроинсталацијама. Туристи ће крајем ове или најкасније почетком следеће године моћи да долазе у реконструисани Лепенски вир.

Синиша Темерински додаје како се Републички завод Лепенским виром бави од његовог откривања:

– Ту је урађен и пројекат измештања овог налазишта ван домашаја ђердапских вода, када је изграђена хидроелектрана, и тада је настала привремена заштитна конструкција која је требало да траје годину до две. Али, с обзиром на то да код нас привремене ствари најдуже трају, та конструкција је издржала 35 година, дакле од 1974. до данас.

(/slika2)Темерински још каже да су Марија Јовин и он приступили не само заштити овог археолошког локалитета, већ читаве зоне која обухвата 55 хектара и ту ће бити више садржаја који су директно повезани са Лепенским виром. Уз Музеј где ће бити организоване изложбе, биће изграђени пристаниште, Центар за посетиоце, апартманско насеље и Научно-истраживачки центар. Али, средства за то мораће, додаје, да буду обезбеђена посебно, а велики интерес у томе види и општина Мајданпек.

– Ово подручје је било прилично наружено после изградње Ђердапске магистрале, где је била бетонска база у близини и насеље градитеља који и до данас нису уклоњени. А овај пројекат би све то решио – каже Синиша Темерински.

Б. Лијескић

---------------------------------------------------------

Недоступна Трајанова табла, опасан Голубац

Спој културе, туризма и науке је одличан, сматра архитекта Темерински:

– Уколико обновите културну баштину, она нема много смисла ако у ту причу нису укључени и неки други елементи. Прођите, на пример, кроз тврђаву Голубац кроз коју пролази магистрални пут; и, шта вас тамо дочека? Тамо су обновљене само неке степенице и један кула, али не постоји нико ко чува локалитет и он је потенцијално опасан. На пример, стане аутобус са екскурзијом, деца се пењу тим степеницама и деси се да неко чак и падне. Локалитет нема садржај, немате ту ни музеј, ни изложбу. Својевремено, била су уложена средства у измештање Трајанове табле како не би била потопљена, али је смешно што ви не можете да јој приђете. Не постоји пут до ње, већ можете да је видите само са воде, и то из чамца, тако да се рибари данас на њој потписују спрејом. Заштита културне баштине може имати смисла тек ако је у функцији туристичког ресурса: она треба да има значај за локалну заједницу и да људима буде у интересу да такво место имају у окружењу.