Без флоте чувају реке

Све што плови, плута или плива београдским рекама под „шапом” је „речних вукова”, како популарно зову припаднике полицијске испоставе за безбедност на рекама. Једина овлашћена сила „на води” део је полицијске управе Београда која у својој надлежности има 151 километар тока и 226 километара приобаља Саве и Дунава. Двадесет четири часа дневно, седам дана недељно припадници јединице речне полиције у служби су сплавара, купача, пецароша, морнара и дављеника. Десет подунавских земаља, укључујући и нашу, одпрестоничке јединице речне полиције очекује да се постара о свему како би Дунав, од Смедерева до Батајнице, остао то што јесте – други по величини пловни пут у Европи.

Терет посла, кажу „вукови”, није лак. Недостаје пловила, опреме и људи, а задаци се гомилају. Оно што не могу друге службе задужене за реку, којима такође фале средства, по правилу се оставља речној полицији. Тако, осим контролисања саобраћаја, спасавања утопљеника, уклањања лешева, спречавања шверца акцизне робе и криволова, полицајцима на води с времена на време западне да чисте нафтне мрље, заустављају откачене барже, контролишу документацију бродова у транзиту, ломе лед...
– То су послови за које су задужене друге службе, од еколошке инспекције до Лучке капетаније. Ми, међутим, једини имамо брод и могућност да колико-толико брзо стигнемо на место догађаја. Капетанија се свела на три инспектора који иду обалом, а ледоломци у Београду ни не постоје – објашњава Милан Иванчевић, помоћник командира испоставе.
Способности „речних вукова”, међутим, последњих година досегле су границе издржљивости. Са сетом у очима, Владо Вукас, вођа патроле коме се ближи трећа деценија у служби, присећа се времена када је пловни парк речне полиције бројао седам бродова „крис крафт”, „београд јахта”, „дијана” и „волво”. Данас су у пристану подно Бранковог моста укотвљена три, од којих два већ две године не раде.
– Снаге да заплови има још овај „вук ал-8к”, али су и његови зуби отупели. Некада је могао да плови брзином од 74 километра на час, а данас тешко извлачи и 60. Сваки час морамо да га поправљамо, јер му бурићи, кладе и отпад у води оштете елису и друге делове којих иначе нема довољно. Читаве зиме био је на ремонту због чега смо у патролу ишли обалом, пешке или у колима – каже Вукас.
Друга два „превремено пензионисана” механичка саборца чекају на замену мотора која, према незваничној процени, кошта око 200.000 евра. Тог новца за сада нема ни у најави. Уместо њима, „вукови” у акцију крећу са два пластична чамца и једним скутером.
Флоти речне полиције неопходно је осавремењавање и када је реч о опреми. Инфрацрвену термалну камеру која „види” кроз трупло пловила „вукови” могу само да сањају. А без ње, кажу, не могу да знају да ли у потпалубљу брода има „слепих путника” који су жртве трговине људима.
– Униформа коју носимо иста је као код копнених интервентних јединица, а зна се зашто морнари носе шортс и мајице. Када лети упече звезда, температура у кабини брода достиже 40 степени и не треба много мозгања да се одговори на питање у каквом је психофизичком стању полицајац који дванаесточасовну смену проводи у таквом окружењу. Треба имати на уму да он у исто време има обавезу да буде полицајац, морнар, ронилац, пливач и лекар – истиче ветеран који на пловидбу не полази без влажног пешкира око врата.
Од чувара речног мира очекује се и да прођу посебну обуку којом увежбавају да ватрено и хладно оружје користе на нестабилној подлози и у односу на стално покретну мету. Будући да контролишу многа инострана пловила, полицајци „на води” дужни су да познају међународне прописе пресретања бродова, али и да се ради општег утиска са пролазницима и гостима из иностранства опходе „џентлменски”.

М. Луковић

-----------------------------------------------------------
Беспомоћни без Речне полиције

„Да нема момака из Речне полиције, били бисмо паралисани”, каже Иван Јовановић, шеф Лучке капетаније.

– Они нам не помажу само у надзирању безбедности саобраћаја на територији Београда, него и у свему осталом. Са нашим инспекторима излазе на терен кад заводимо ред у саобраћају, тражимо нафтне мрље, обезбеђујемо мост због обнове или јуримо откачене барже. Пошто Капетанија нема чамац, без сјајне сарадње са момцима из речне полиције били бисмо беспомоћни – рекао је Јовановић.

В. В.