Боља економска сарадња Србије и Русије

БЕОГРАД – Амбасадор Русије у Србији Александар Конузин оценио је данас да су Руска Федерација и Србија у последње две године оствариле значајан пробој у сарадњи на економском пољу.

„Закључени су крупни споразуми у енергетској области, који представљају основу наше стратешке сарадње у економској сфери, а поступно су унапређени и трговински односи”, изјавио је Конузин у интервјуу Танјугу.

Он је, изражавајући задовољство што је коначно превазиђен, по руском уверењу незадовољавајући, ниво економских односа две земље, указао и на чињеницу да се вредност економске сарадње не огледа само у потписаним споразумима, већ и у томе што се они спроводе у складу са постигнутим договором.

„То се у првом реду односи на пројекте Јужни ток, Банатски двор и НИС”, рекао је амбасадор.

Светске економска криза која је погодила читав свет није мимоишла ни економске односе Србије и Русије, а највише је, према његовим речима, била погођена трговинска сарадња, у оквиру које је забележен пад од 40 одсто у протеклом периоду.

„Без обзира на то, Русија је и даље први трговински партнер Србије. Сада заједнички трагамо за допунским могућностима као компензацијом за губитке у тој сфери”, рекао је Конузин.

Ту се, пре свега, мисли на проширење групе производа обухваћеним трговинском разменом, као и активирање економских фактора, који би омугућили да се трговина не одвија само између крупних предузећа у великим центрима, већ и у другим регионима, као и сарадњу малих и средњих предузећа.

На питање када би се могла очекивати реализација кредита у износу од једне милијарде евра за потребе српског буџета и реализацију заједничких пројеката за изградњу метроа и обилазнице око Београда, о којима је штампа опширно извештавала, амбасадор је рекао:

„Још је рано рећи у ком обиму и за које пројекте ће бити употребљена та средства, јер је процес разматрања још у току”.

Он је истакао да ће један део средстава бити употребљен за стабилизацију српског буџета, а део за предвиђени пројекат изградње метроа и неке инфраструктурне пројекте.

„Председник (Русије, Дмитриј) Медведев одговорио је на иницијативу српског председника, а сада је рад пренесен на ниво ресорних министарстава, која разматрају конкретне услове за реализацију кредита”, навео је амбасадор.

Говорећи о положају руских компанија и руског капитала на тржишту Србије, на шта су руски званичници у ранијем периоду имали примедбе, Конузин је оценио да је на том пољу ситуација и даље шаролика.

(/Slika2)„Ако узмемо за пример НИС, онда се мора рећи да се цео тај пројекат остварује успешно, односно у складу са постигнутим договором. Ипак , нећу крити, озбиљно сам забринут када је реч о пословању неких других српских предузећа у којима руске фирме имају свој капитал”.

Говорећи о раду НИС, Конузин је подсетио да је предвиђено улагање од 548 милиона долара за унапређење рада ове команије.

Од тога , 48 милиона предвиђено је за еколошку безбедност, а за модернизацију опреме и њену монтажу само ове године предвиђене су инвестиције од 118 милиона долара, а све у циљу функционисања компаније у складу са европским стандардима.

Према Конузиновим речима, до краја године може се очекивати да почну послови монтаже опреме, а као један од елемената унапређења рада ове компаније у којој Руси имају 51 одсто власништва, разматра се смањење цена производа.

Када је реч о иницијативи да у Москви буде отворен Српски трговински дом, а у Београду руски, Конузин је истакао да се на томе ради већ неколико година, али да договор још није простигнут.

„Разлози за то су законодавне и правне природе, али треба их тражити и у светској економској кризи. Најважније од свега је да две земље не одустају од ове идеје”, истакао је он.

Кад је реч о присуству српских фирми на руском тржишту, Конузин је уверен да је за бољи учинак српских предузећа на руском тржишту неопходан агресивнији и креативнији приступ.

Српска предузећа имају могућности за пробој, навео је амбасадор и подсетио да у Русији већ успешно пуслују „Хемофарм” (чији се производи преко руског тржиста пласирају и на европска тржишта), „Галеника” (која је у јуну потписала сертификацију својих производа), грађевинске фирме и многе друге.

„Ми пружамо подршку свим српским фирмама које желе да уђу на тржиште Русије, јер је то у интересу обе земље, али Срби су ти који морају да буду агресивнији и креативнији”, закључио је Конузин.