Bolja ekonomska saradnja Srbije i Rusije

BEOGRAD – Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin ocenio je danas da su Ruska Federacija i Srbija u poslednje dve godine ostvarile značajan proboj u saradnji na ekonomskom polju.

„Zaključeni su krupni sporazumi u energetskoj oblasti, koji predstavljaju osnovu naše strateške saradnje u ekonomskoj sferi, a postupno su unapređeni i trgovinski odnosi”, izjavio je Konuzin u intervjuu Tanjugu.

On je, izražavajući zadovoljstvo što je konačno prevaziđen, po ruskom uverenju nezadovoljavajući, nivo ekonomskih odnosa dve zemlje, ukazao i na činjenicu da se vrednost ekonomske saradnje ne ogleda samo u potpisanim sporazumima, već i u tome što se oni sprovode u skladu sa postignutim dogovorom.

„To se u prvom redu odnosi na projekte Južni tok, Banatski dvor i NIS”, rekao je ambasador.

Svetske ekonomska kriza koja je pogodila čitav svet nije mimoišla ni ekonomske odnose Srbije i Rusije, a najviše je, prema njegovim rečima, bila pogođena trgovinska saradnja, u okviru koje je zabeležen pad od 40 odsto u proteklom periodu.

„Bez obzira na to, Rusija je i dalje prvi trgovinski partner Srbije. Sada zajednički tragamo za dopunskim mogućnostima kao kompenzacijom za gubitke u toj sferi”, rekao je Konuzin.

Tu se, pre svega, misli na proširenje grupe proizvoda obuhvaćenim trgovinskom razmenom, kao i aktiviranje ekonomskih faktora, koji bi omugućili da se trgovina ne odvija samo između krupnih preduzeća u velikim centrima, već i u drugim regionima, kao i saradnju malih i srednjih preduzeća.

Na pitanje kada bi se mogla očekivati realizacija kredita u iznosu od jedne milijarde evra za potrebe srpskog budžeta i realizaciju zajedničkih projekata za izgradnju metroa i obilaznice oko Beograda, o kojima je štampa opširno izveštavala, ambasador je rekao:

„Još je rano reći u kom obimu i za koje projekte će biti upotrebljena ta sredstva, jer je proces razmatranja još u toku”.

On je istakao da će jedan deo sredstava biti upotrebljen za stabilizaciju srpskog budžeta, a deo za predviđeni projekat izgradnje metroa i neke infrastrukturne projekte.

„Predsednik (Rusije, Dmitrij) Medvedev odgovorio je na inicijativu srpskog predsednika, a sada je rad prenesen na nivo resornih ministarstava, koja razmatraju konkretne uslove za realizaciju kredita”, naveo je ambasador.

Govoreći o položaju ruskih kompanija i ruskog kapitala na tržištu Srbije, na šta su ruski zvaničnici u ranijem periodu imali primedbe, Konuzin je ocenio da je na tom polju situacija i dalje šarolika.

(/Slika2)„Ako uzmemo za primer NIS, onda se mora reći da se ceo taj projekat ostvaruje uspešno, odnosno u skladu sa postignutim dogovorom. Ipak , neću kriti, ozbiljno sam zabrinut kada je reč o poslovanju nekih drugih srpskih preduzeća u kojima ruske firme imaju svoj kapital”.

Govoreći o radu NIS, Konuzin je podsetio da je predviđeno ulaganje od 548 miliona dolara za unapređenje rada ove komanije.

Od toga , 48 miliona predviđeno je za ekološku bezbednost, a za modernizaciju opreme i njenu montažu samo ove godine predviđene su investicije od 118 miliona dolara, a sve u cilju funkcionisanja kompanije u skladu sa evropskim standardima.

Prema Konuzinovim rečima, do kraja godine može se očekivati da počnu poslovi montaže opreme, a kao jedan od elemenata unapređenja rada ove kompanije u kojoj Rusi imaju 51 odsto vlasništva, razmatra se smanjenje cena proizvoda.

Kada je reč o inicijativi da u Moskvi bude otvoren Srpski trgovinski dom, a u Beogradu ruski, Konuzin je istakao da se na tome radi već nekoliko godina, ali da dogovor još nije prostignut.

„Razlozi za to su zakonodavne i pravne prirode, ali treba ih tražiti i u svetskoj ekonomskoj krizi. Najvažnije od svega je da dve zemlje ne odustaju od ove ideje”, istakao je on.

Kad je reč o prisustvu srpskih firmi na ruskom tržištu, Konuzin je uveren da je za bolji učinak srpskih preduzeća na ruskom tržištu neophodan agresivniji i kreativniji pristup.

Srpska preduzeća imaju mogućnosti za proboj, naveo je ambasador i podsetio da u Rusiji već uspešno pusluju „Hemofarm” (čiji se proizvodi preko ruskog tržista plasiraju i na evropska tržišta), „Galenika” (koja je u junu potpisala sertifikaciju svojih proizvoda), građevinske firme i mnoge druge.

„Mi pružamo podršku svim srpskim firmama koje žele da uđu na tržište Rusije, jer je to u interesu obe zemlje, ali Srbi su ti koji moraju da budu agresivniji i kreativniji”, zaključio je Konuzin.