На море у Грчку

И поред свих недаћа српски туристи не желе да себи ускрате летовање, а како статистике кажу највише путују у Грчку. Наши путници бирају јефтиније аранжмане, а потражња је смањена за далеким, егзотичним дестинацијама. Укупна продаја је је на прошлогодишњем нивоу, кажу у агенцијама.

Према подацима анкете које је спровела Национална асоцијација туристичких агенција (Јута) на више од 20 хиљада испитаника, око 40 посто грађана Србије летоваће у Грчкој. Друго место деле Турска и Бугарска за које се определило око 19 посто испитаника. Следе Тунис и Египат. Према подацима Јуте грађани Србије ретко путују у Црну Гору посредством туристичких агенција већ то чине у сопственој режији, тако да је тешко проценити колика је заинтересованост наших туриста за Црногорско приморје. Велика кампања за одлазак на летовање у Хрватску није уродила плодом. Тражња за дестинацијама на Хрватском приморју није повећана а разлог су, како наводе у Јути, високе цене у поређењу са Грчком, Турском, Тунисом, Бугарском или Египтом.

Слободан Лепосавић из Контикија као и Тијана Обрадовић из агенције Џоли тревел кажу да су укупно узевши аранжмани јефтинији у односу на прошлу годину и да су неки хотелијери спустили цене у зависности од дестинације и периода одмора. Највеће попусте нуде хотелијери у Турској и то од 800 до 1.000 евра и то у хотелима са пет звездица, док су попусти за друге дестинације мањи.

– За јефтиније аранжмане су нижи и попусти – каже Маријана Јеринић из Филип тревела. Летовање је ове године јефтиније у Грчкој, Турској, Тунису, Египту, Шпанији, Италији а у зависности од избора попусти се крећу од 50 до 250 евра.

За летовање у Србији определило се мало људи, иако имамо и природних лепота и места у којима би се могао да проведе годишњи одмор.

Влада Србије је пре пар месеци одлучила да субвенционише туристичке кредите за летовање у земљи како би подстакла развој домаћег туризма. Ове мере требало је да допринесу расту домаће туристичке привреде, очувању запослености, смање одливање девиза због путовања у иностранство, повећају прилив у буџет Србије. Међутим, насупрот свим очекивањима заинтересованост грађана за овакав вид одласка на летовање био је минималан. Наиме, званични подаци кажу да до почетка јула није одобрено ни десетак оваквих туристичких кредита у укупном износу мањем од три хиљаде евра колико кошта један осредњи породични аранжман за летовање у Турској или Грчкој. Нада за раст нашег туризма је, ипак, усмерена ка домаћем госту који је веома цењен као туриста у другим земљама, које су постале наше традиционалне дестинације за одмор. Циљна група су и туристи из региона и њихова краћа путовања, излети, сити брејк програми и чешћи боравци у нашој земљи. Не планира се смањење цена за привлачење туриста на домаћим дестинацијама као што су то учиниле све туристичке земље света већ обогаћивање понуде уз додатне услуге за исту цену што би практично значило попусте, али на другачији начин.

За крај ево и података агенције Топ турс о расположењу путника за одлазак на летовање. На прво питање, колико би потрошили на летовање по особи, одговори су били следећи: 36 посто – од 200 до 300 евра, од 300 до 400 евра би потрошило 20 посто испитаника, од 400 до 500 евра – 17 посто, од 500 до 600 евра – 12 посто, а више од 600 евра – 14 посто. На питање коју би земљу одабрали за летовање одговори су били: Турска (авионом) – 41 посто, Египат – 26 посто, Тунис – 15 посто, Турска (аутобус) – 8,6 посто и Бугарска – 8 посто.