Да ли су удате жене срећније

Ако сте којим случајем биле удате за мушкарца који вас је занемаривао, понижавао а умео да попије коју више и опали вам шамар тако да сте развод дочекале као прави благослов, онда ће вас прилично изненадити резултати најновијих истраживања до којих је дошла социолог Линда Вајт, са универзитета у Чикагу.

Према њеним сазнањима, објављеним у часопису „Journal of Health and Social Behavior”, развод је веома лош по здравље партнера. Тачније, она је открила да су особе које имају поремећај брачних односа, било кроз развод или удовиштво, за 20 одсто подложније хроничном обољењу срца, дијабетесу и канцеру, него особе које су у браку. Вајтова, такође, тврди да разведене особе имају 23 одсто више ограничења у кретању, што значи да ће се теже попети уза степенице или прошетати око зграде када остаре. Према неким параметрима, они имају и далеко мање шансе за постизање оптималног психофизичког статуса него особе које се никада нису жениле или удавале.

Своја претходна истраживања Линда Вајт објединила је у књизи „Случај брака: Зашто су ожењени људи срећнији, здравији и богатији”, а која је послужила конзервативно настројеним политичарима и покретима да покрену питање државне подршке браку и „пробрачној” политици. Најновија истраживања могла би да подгреју дебате о томе да ли је добра идеја да се подрже програми јавног здравља који имају за циљ „поправку” пропалих бракова.

Удовиценајугроженије

У својим претходним књигама Линда Вајт поредила је особе које су у браку и оне које нису стале на „луди камен” и дошла до закључка да брак, генерално гледано, нуди широк распон економских и емотивних предности паровима. Вајтова је рекла да најновија истраживања нуде нове нијансе у погледу ефекта брака током живота. „Ми анализирамо историју парова, сагледавамо актуелни статус и утврђујемо да ли постоји разлика у здравственом статусу”, објашњава Линда Вајт. И друга истраживања су потврдила да људи улазе у зрело доба са основним „залихама” здравља, заснованим на индивидуалној генетици и искуству. Током брака, ове залихе могу да се увећавају или смањују, односно ефекат заједничког живота може бити позитиван или негативан по здравље партнера.

Вајтова и њена сарадница Мери Елизабет Хјуџс, са Блумбергове школе јавног здравља, користиле су податке 8.652 особе доби од 51 до 61 године, а које су биле део Националне студије здравља и пензионисања. „Најгоре здравствено стање имале су особе које су биле удовице (удовци), разведене или раздвојени”, истакла је Хјуџсова и додала да поновно ступање у брак помаже, мада може и помало погоршати стање када дође до хроничних обољења јер су такве особе већ имале здравствених тегоба услед поремећаја брачних односа. 

Да ли то значи да сваки брачни бродолом треба спасавати? Ниједна студија не може одговорити на ово питање, јер све зависи од специфичних разлога појединачног случаја. Тако ће се многи психолози сложити да је брак са високим степеном физичког насиља деструктиван, посебно за децу, тако да је развод најбоље решење. Зависност од дроге и алкохола чини могућност поправљања брачне ситуације знатно тежом.

Развод и акутна обољења

У случајевима када су искључене такве опције (насиље, алкохол и дрога), рад на помирењу партнера не би требало априори одбацити имајући у виду озбиљне последице развода по здравље, саветују ове научнице. „Све што можемо да урадимо како бисмо помогли партнерима да изграде стабилне бракове и избегну развод истог је ефекта као и помоћ у избегавању страшних акутних болести”, упозорава Линда Вајт. Помоћ у савладавању стреса ако се ипак одлуче на развод, према њеном мишљењу, исто је што и лечење акутног здравственог стања.

Висока стопа развода крајем деведесетих година прошлог века у Оклахоми навела је званичнике да осмисле националну стратегију помоћи породицама и опстанку бракова. Према извештају здравствене службе из 2008. године, Оклахома брачна иницијатива (ОБИ) постала је најдуже спровођен национални програм помоћи паровима. Процењује се да 10 одсто свих домаћинстава учествује у ОБИ радионицама. И друге државе су почеле да се угледају на Оклахому и да осмишљавају своје програме подршке. Међутим, чак и најљући заговорници ОБИ стратегије истичу да је потребно да прође доста времена да би се утицај програма одразио на стопу развода, на националном нивоу.  

Уз све могуће добре ефекте на здравље, одлука о томе да ли ћете остати у браку или се развести ипак је увек индивидуална. Само ви знате како се осећате и да ли је наставак брачне заједнице за вас рај или пакао.