Пецони претекао Мишковића

Није све у трговини. И у Србији производња може да произведе – профит. Истина не свака и не свако. Али бачкопаланачки „Синтелон” сасвим сигурно: успињући се од пода, полако и сигурно уз помоћ компаније „Таркет”, стигао је до плафона – 13 фирми овог система правећи и продајући подне облоге прошле године остварило је 4,4 милијарде динара нето добити и шампионску титулу међу сто највећих добиташа српске привреде.

Листу је на основу завршних рачуна за прошлу годину сачинио Републички завод за развој, рангирајући српска предузећа са више од сто запослених, по висини остварене нето добити. Не рачунајући она јавна и први пут, уместо резултата појединачних фирми, посматрајући и збирни биланс – профит на нивоу пословних система.

Тако посматрано „Синтелон” се са шесте, односно осме позиције претходних година, попео на прву, збацивши са трона „Теленор”, који је у 2007, са рекордном појединачном добити од 6,45 милијарди динара, већ у тој, својој другој години пословања у Србији, по сопственом признању, исплатио сваку уложену пару. „Теленор” је лане једини међу првих десет који је свој профит зарадио пружајући услуге. Остали су га направили у производњи: цигарета, хране и пића, лекова и фармацеутских производа и цемента.

И за Дуванску индустрију Ниш „нема зиме”. После, готово преполовљеног профита и пада на 11 позицију у 2007, нишке дуванџије вратиле су се на позицију из 2006 – вицешампионско место са 4,1 милијарде динара профита.

(/slika2)Најбоље котирани међу српским бизнисменима већ другу годину је Предраг Ранковић Пецони. Профит његове пословне империје „Инвеј”, са 11 повезаних фирми, лане је био 3,47 милијарди динара. За непуних стотинак милиона већи него претходне године, када је са треће позиције, међу сто најуспешнијих, збацио Мишковићеву „Делта М”, која је као систем шампионски бриљирала 2006. Готово половину Пецонијеве добити остварује и више од 80 одсто радника запошљава шест фирми: „Рубин” и „Инруб” из Крушевца, „Витал” из Врбаса, панчевачки „Дунав” и Пекарска индустрија и смедеревски „Милан Благојевић”.

Што се Мишковићеве империје тиче, она је у рангирању за 2008. морала да се задовољи 14. местом. Док број предузећа и радника која послују у оквиру „Делта М” расте из године у годину (94 фирме са 17.815 запослених), приказани профит у завршним рачунима опада – са 6,4 милијарде динара у 2006. на 4,9 милијарди у 2007. и 1,43 милијарде динара у 2008. години. Мишковић има и најмању добит по раднику – 81.000 динара међу првих 15 добиташа, нижу чак и од привредног просека (267.000 динара), али му је укупан приход највећи међу компанијама добиташима. А најуспешнија од свих „Делтиних” ћерки и даље је трговина „Делта макси” која запошљава сваког трећег Мишковићевог радника.

А у првој постави, после „Инвеја” и „Теленора”, петопласирани је „Хемофарм” (са 12 зависних фирми) и са 3,4 милијарде динара нето добити, очувао је стабилну пету позицију из претходног рангирања.

(/slika3)Да добру зараду у Србији више не доносе само дуван, импулси и лекови, доказала је Индустрија меса „Матијевић” из Новог Сада, чији је прошлогодишњи нето профит – 2,9 милијарди динара донео и значајан скок са 13. на шесто место.

На листи следи цементара „Лафарж БФЦ” из Беочина, која је са 14. места у 2007. успела да уђе у први тим и заузме седму позицију. Улазница је била нето добит од 2,9 милијарди динара. Између, два конкурента „Лафаржа” и косјерићке „Титан” цементаре (1,9 милијарди добити на деветој позицији), на осмом месту сместила се Апатинска пивара са профитом од 2,1 милијарду. Прошла година била је у Србији успешнија него претходна и за „Кока Колу ХБЦ” што јој је обезбедило да са 21. места на листи сто, уђе у топ десеторку – са 1,68 милијарди динара нето добити.

„Тетрапак продакшну” то је измакло за мање од 100 милиона. Нето добит од 1,6 милијарди динара донела му је 11. позицију, али и прву кад се профит подели по запосленом – 12,4 милиона по раднику. У овако мереном успеху следе га поменуте беочинска и косјерићка цементара, са 5,3, односно пет милиона динара по раднику. После „Тетрапака” је шабачки „Концерн Фармаком МБ” (1,5 милијарди), па крагујевачки „Агромаркет” (1,49 милијарди динара), већ анализирана „Делта” и 15. на листи – потпуни новајлија, кога раније није било међу сто најуспешнијих – „Ауторитас инвестмент” из Новог Сада са 1,36 милијарди динара нето профита.