Српска комисија није руски премијер

Наредних месеци највероватније неће бити већих поскупљења прехрамбених производа. Требало би покренути разговоре о ценама комуналних услуга и природног гаса. На тапету би требало да се нађу и постојеће формуле за утврђивање цене нафте и нафтиних деривата, а могло би се разговарати и о акцизној политици и спречити утицај сиве економије.

Ово није јефтин политички маркетинг. Ово су закључци јучерашње прве седнице Комисије за праћење цена и животног стандарда која је основана почетком јула. До наредног сусрета ресорна министарства би, како је договорено, требало да припреме извештаје о могућим корекцијама цена, како би комисија могла превентивно да делује.

За разлику од руског премијера Путина који протрчи кроз супермаркете и опомене трговце да су набилдовали ценовнике, српска Комисија за цене (тек да се зна) нема овлашћења нити ће доносити било какве административне мере, она може само превентивно да делује.

Слободан Милосављевић, министар трговине и услуга, на питање има ли смисла формирати овакве комисије, прикупљати податке када то већ ради званична статистика или на било који начин утицати на цене у тржишној економији, каже да је криза довољно оправдање.

– Грешка је формирање ове комисије називати маркетиншким триком. Није то начин вођења политике него покушај да се ублаже последице кризе која све више узима данак. Можда бих се и стидео овакве функције да нисмо у оваквим економским условима, каже Милосављевић.

На питање да дефинише три циља овог тела које чине представници неколико министарстава, статистике и Националне организације потрошача, он је објаснио да је на првом месту анализа свих поскупљења у овој години, затим следе разговори како би се спречила нова поскупљења и на крају је креативност комисије да дефинише нову методологију праћења животног стандарда.  

Анализирајући статистичке податке у последњих осам година као и податке „Еуростата”, Комисија је, како се наводи у саопштењу, закључила да Србија спада у земље са нижим нивоом цена у Европи будући да је наш ниво цена 58 у односу на реперни 100 у Европској унији. На списку „Еуростата” са подацима за 36 земаља, мањи ниво цена од Србије имају само Бугарска (51), Албанија (53) и Босна и Херцеговина (56).

На основу расположивих статистичких података Комисија је јуче утврдила да је просечна нето зарада у Србији у периоду од 2001. до 2008. године порасла за 439 одсто у динарима, односно 292 процента у еврима (са 102 евра у 2001. години на 400 евра у 2008. години, односно 328 евра у мају 2009. године). Просечне пензије су у истом периоду у динарима порасле 371, а у еврима 252 одсто. У истом периоду је вредност минималне потрошачке корпе у динарима порасла 136, а у еврима 72 одсто.