Дефицити прецењеног динара

Пре шест година тадашњи гувернер НБЈ је тврдио да валутни курс динара нема утицај на спољнотрговинску размену. Од тада, званичници стално понављају ту потпуну економску нелогичност. Тако је пре месец дана садашњи гувернер НБС (Радован Јелашић) изјавио да девизни курс динара "нема значајан утицај на резултате спољнотрговинске размене". И вицегувернер НБС (Дијана Драгутиновић), каже да је "заблуда да се виша конкурентност постиже валутним курсом и да теорија и пракса показују да малој, отвореној привреди, депрецијација номиналног курса не значи аутоматски раст извоза и пад увоза и да на крају не бисмо добили ни више робе ни конкурентнија предузећа". Додајмо да је садашњи министар за привреду и регионални развој (Млађан Динкић) у еуфорији претходне предизборне кампање лансирао економски нелогично гесло "јак динар – јака привреда". На једном од митинга, он је изјавио да се валутни курс, веровали или не, неће мењати у наредних десет година.

Наведимо само четири актуелна примера из других земаља који потпуно побијају званичнике у Србији. Постоји потпуна сагласност економиста да Кина, у великој мери захваљујући потцењеној вредности националне валуте, постиже енормно висок спољнотрговински суфицит, па и у размени са САД и ЕУ. Или, министар финансија Индије је изјавио да изражен раст вредности рупије од око 11,4 одсто "изазива одређену нелагодност и далеко је изнад подношљивог нивоа". Такође, постоји потпуна сагласност економиста широм света да је екстремно прецењена вредност долара допринела високом расту спољнотрговинског дефицита САД у претходних седам година. Коначно, институције Европске уније и њихове извозно оријентисане компаније изражавају све већу забринутост због израженог раста вредности евра. Челник Паневропског удружења послодаваца недавно је упутио писмо министрима финансија ЕУ у којем их упозорава да, ако се не заустави даљи раст евра, ризикују драматичан пад извоза из ЕУ, нарочито у САД.

Из тврдње званичника Србије произилази, међутим, да само то чудо звано "јак динар" не утиче на спољнотрговинску размену Србије. Запањујуће је да гувернер и вицегувернер и сада то тврде, упркос следећим поражавајућим чињеницама:

Прво, у периоду јануар-октобар 2007. спољнотрговински дефицит, изражен у доларима, повећан је за чак 38,8 одсто; друго, обрачунато у еврима, дефицит је повећан за 27,9 процената; треће, покривеност робног увоза извозом, пала је испод 50 процената; четврто, спољнотрговински дефицит је у октобру прешао преко милијарду долара и био је за чак 69, 7 одсто већи него у истом месецу прошле године; пето, спољнотрговински дефицит, изражен у еврима, у октобру је повећан за чак за 51,1 проценат; шесто, покривеност увоза извозом је у октобру пала на само 44,8 процената; седмо, спољнотрговински дефицит ће у 2007. години, прећи девет милијарди долара и биће (без размене са Црном Гором), готово шест пута већи него 2000. године; осмо, дефицит текућих трансакција са иностранством је у првих десет месеци повећан чак за 105 процената и вероватно ће у целој години износити око 7,5 милијарди долара, а без страних донација, чак 7,7 милијарди, тј. биће преко 18 пута већи него 2000. године.

Ако се зна, да су цене на мало у Србији прошлог месеца биле чак за 168 одсто више него у децембру 2000, а да су цене у евро зони у том времену повећане за мање од 20 процената (у САД око 22 одсто) и да сада евро, изражен у динарима, вреди само 32 процента више, а долар чак 14 одсто мање него крајем 2000. године, потпуно је разумљива ескалација увоза и дефицита.

Према подацима НБС, од краја децембра 2000. до краја прошле године динар је у односу на евро и долар, повећао своју вредност за 78 процената, а у овој години његова вредност према евру и долару биће повећана у просеку за око осам одсто. У таквим условима ценовна конкурентност домаћих производа у односу на увозне је драстично смањена, што је допринело ескалацији увоза. Уз то, највећи део извоза (сем оног који се готово у целини или у врло високом степену заснива на увозним сировинама) бивао је све дестимулативнији. Због тога, за објективног економисту нема дилеме – све прецењенија вредност динара основни је узрок пада ценовне конкурентности производа и услуга из Србије, што је довело до ескалације увоза, спољнотрговинског дефицита и дефицита текућих трансакција са иностранством.

Једино са чим се можемо сложити са гувернером јесте да ће, у случају завршетка приватизације и знатно већег прилива девиза по том основу у 2008. години динар и даље јачати. Нажалост, ни гувернер, ни ресорни министри не брину за тешке економске и социјалне последице све прецењеније вредности динара, а међу њима се истичу даљи висок раст спољнотрговинског дефицита, енормни раст увоза, даље гушење домаћих произвођача, знатан пораст незапослености и нерационална употреба расположивих ресурса.

Економиста